Na pijacama širom Srbije u maju se ponavlja poznati, ali sve izraženiji sezonski disbalans u ponudi krompira. Stari krompir brzo gubi kvalitet, klija i postaje tržišno slab, dok mladi još nije dostigao punu zrelost. Rezultat je kratkotrajan, ali vidljiv pad ponude i neujednačen kvalitet. Potrošači se tako nalaze između dve robe koje nijedna nije u optimalnom stanju.
Stručnjaci ovaj period opisuju kao prirodnu „smenu generacija“ u proizvodnji krompira, ali upozoravaju da on postaje sve izraženiji. Klimatske promene i neujednačeni vremenski uslovi dodatno pomeraju i kasne i rane faze proizvodnje. Time se tržišni vakuum produžava i postaje uočljiviji nego ranije. U praksi, to znači kraći period stabilne ponude.
Dodatni problem je ograničeno skladištenje kod velikog broja proizvođača. Bez kontrolisanih uslova, stari krompir brže propada i gubi upotrebnu vrednost. To dodatno smanjuje količine na tržištu u prelaznom periodu.
Stari krompir na kraju ciklusa
Stari krompir u ovom periodu ulazi u završnu fazu biološkog ciklusa i brzo gubi kvalitet. Klijanje i omekšavanje postaju česta pojava, posebno kod lošije skladištenih zaliha. Takav proizvod ima ograničenu tržišnu upotrebu i kratak rok trajanja.
Struka navodi da je problem u kombinaciji lošeg skladištenja i slabijeg prošlogodišnjeg roda. Tradicionalni sistemi čuvanja nisu dovoljni da održe stabilan kvalitet do nove sezone. Zbog toga se količine starog krompira brzo smanjuju upravo u maju.
Mladi krompir istovremeno kasni i stiže u manjim količinama nego uobičajeno. Promenljivo prolećno vreme usporilo je vegetaciju i razvoj gomolja. Kao rezultat, proizvodi su neujednačene veličine i slabijeg kvaliteta.
Proizvođači navode da su temperaturne oscilacije i padavine produžile ciklus sazrevanja. To znači da tržište duže ostaje bez standardne ponude mladog krompira. Stabilizacija se očekuje tek u narednim nedeljama.
Klimatski pritisak i tržišna nestabilnost
Klimatske promene sve više utiču na dinamiku proizvodnje krompira. Nestabilna proleća i nepredvidive padavine pomeraju i setvu i žetvu. To direktno utiče na sezonski ritam ponude.
Stručnjaci upozoravaju da ovaj „vakuum“ postaje strukturni, a ne samo sezonski problem. Stari krompir brže gubi kvalitet, dok mladi sve češće kasni. Time se povećava zavisnost od uvoza i tržišnih oscilacija.
Sezonski disbalans se jasno vidi i u cenama. Mladi krompir na početku sezone dostiže visoke vrednosti, dok se kasnije stabilizuje, ali ostaje skuplji od starog. Stari krompir ostaje jeftinija, ali slabija opcija.
Uvoz delimično ublažava nestašicu, ali ne uklanja problem kvaliteta. Potrošači tako biraju između cene i sve slabije ujednačenog kvaliteta. Tržište ostaje u kratkom, ali izraženom disbalansu svake godine u ovom periodu.
