Banje i planine sve češći izbor umesto morskih destinacija
Nova slika turizma u Srbiji oblikuje se u skladu sa savremenim potrebama putnika, ali i ekonomskim realnostima koje sve više usmeravaju građane ka lokalnim destinacijama. Zelena prostranstva, svež planinski vazduh i lekoviti izvori postaju privlačniji od vrelih plaža i gužvi na obali.
Prema najnovijim analizama, interesovanje za domaći turizam u Srbiji ne jenjava. Naprotiv, devizni priliv od turizma porastao je čak za 34% u odnosu na prošlu godinu, što potvrđuje da je Srbija i dalje magnet za strane goste, ali i sve poželjnije mesto za odmor domaćih turista.
Subvencije kao ključ razvoja
Jedan od najznačajnijih instrumenata u podsticanju domaćeg turizma svakako su vaučeri za subvencionisani odmor, koji se već više od decenije uspešno dodeljuju građanima. Ipak, ove godine država je izdvojila sredstva za svega 30.000 vaučera, koji su nestali za manje od sat vremena. Ovaj broj ne zadovoljava ogromnu potražnju, što je izazvalo razočaranje, posebno kod ugostitelja koji se bore da se pozicioniraju na tržištu van sezone.
„Vaučeri nisu samo socijalna mera, već sistemski alat koji pokreće čitavu granu privrede,“ poručuju iz Ministarstva turizma, dodajući da će, ukoliko se obezbede dodatna sredstva, do kraja godine biti omogućeno još vaučera.
Putovanje po meri prirode
Iako letovanje na moru i dalje zauzima važno mesto u planovima građana, produženi vikendi i drugi slobodni dani sve češće se provode u Srbiji. Razlozi za to su brojni – klimatske promene, koje čine boravak na visokim temperaturama neprijatnim, ali i rastući kvalitet domaće turističke ponude.
„Sve više turista traži mirnije destinacije, sa spa i velnes sadržajima, aktivnim boravkom u prirodi, lokalnom kuhinjom i manje gužve,“ objašnjavaju stručnjaci. Srbija, kažu, ima sve preduslove da odgovori na te potrebe – samo je potrebno bolje ih iskomunicirati i raspodeliti.
Planine i banje su šampioni domaće ponude
Ove godine najveće interesovanje vlada za planinske centre poput Zlatibora, Zlatar, Kopaonika i Divčibara, kao i za najpoznatije banje: Vrnjačku, Sokobanju, Lukovsku, Prolom i Kuršumlijsku. Vaučeri su upravo na tim destinacijama dali snažan podsticaj turizmu – u nekim mestima je broj domaćih turista porastao i do 50% u odnosu na period pre uvođenja subvencija.
U Ministarstvu ističu i važan efekat vaučera na legalizaciju poslovanja – veliki broj ugostitelja koji su želeli da učestvuju u sistemu bio je primoran da pređe u legalne tokove, što je dodatno učvrstilo infrastrukturu domaće turističke ponude.
Penzioneri nose turizam na svojim plećima
I ove godine, kao i prethodnih, penzioneri su najbrojniji korisnici vaučera – čak 70% dodeljenih vaučera otišlo je u njihove ruke, dok su zaposleni dobili 15%, a nezaposleni 8%. Najviše se traže kapaciteti u banjskim centrima poput hotela „Jelak” i „Kopaonik” u Lukovskoj Banji, „Radan” u Prolom Banji i Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Sokobanji.
Vaučeri kao model budućnosti
Iako je odlazak na more i dalje prisutan, jasno je da se turistički obrasci menjaju. Sve više ljudi bira kraće, ali učestalije odmore, pri čemu blizina, pristupačnost i dodatni sadržaji igraju ključnu ulogu.
Stručnjaci predlažu i inovacije u sistemu subvencija. Jedna od ideja je da visina vaučera zavisi od popularnosti destinacije – što je mesto manje posećeno, to bi iznos bio veći, čime bi se podstakao razvoj lokalnih sredina koje turistički još uvek nisu dovoljno eksploatisane.
Kao primer uspeha ističu se rezultati pilot-programa iz 2023. godine, kada je broj seoskih turističkih domaćinstava skočio sa 700 na 1.223, što pokazuje koliki je potencijal ruralnog turizma u Srbiji.
Između prirode, ekonomije i kvaliteta
Ako država prepozna važnost i dugoročne efekte vaučera, a istovremeno nastavi da ulaže u razvoj sadržaja, infrastrukture i promocije, Srbija bi mogla postati regionalni lider u održivom i celogodišnjem turizmu.
Kako reče jedan ugostitelj iz Sokobanje: „Ljudi dolaze po zdravlje i odmor, ali ostaju zbog gostoprimstva i duše ovog kraja.”
