Beograđani su navikli da se, kada pada mrak i gužve dostignu vrhunac, teško dolazi do parkinga, a još teže do slobodnog vremena. U takvim uslovima, aplikacije za dostavu hrane postale su spas – jedno dugme, i omiljeni obrok stiže na vrata. Ali da li se iza te udobnosti kriju ozbiljni troškovi koji godinama rastu?
U vreme pandemije kovida-19, servisi poput Wolt-a i Glovo-a delovali su kao rešenje savremenog sveta. Dostava hrane je tada imala jasnu strukturu: cene iz restorana + razumna naknada za dostavu. Danas, međutim, mnogi korisnici ni ne primete koliko zapravo preplaćuju ono što bi mogli da pojedu znatno jeftinije – samo ako bi se lično potrudili da ga preuzmu.
Uvećane cene i nove “nevidljive” takse
Danas aplikacije funkcionišu na potpuno drugačiji način. Na prvi pogled, sve deluje isto – naruči, plati i čekaj. Ali stvarnost je drugačija:
Cene hrane u aplikacijama često su više nego one koje važe u restoranu;
Servisna taksa od 5% se automatski dodaje uz porudžbinu – sa minimumom od 25 RSD, a maksimumom od 139 RSD;
Dostava je skuplja nego ranije, a često se dodatno naplaćuje i kada je samo “malo oblačno”, pod izgovorom lošeg vremena;
Ako porudžbina ne dostigne određeni iznos, naplaćuje se dodatna taksa od čak 699 RSD kod Glovo-a;
I kao šlag na tortu – uvodi se nova opcija: prioritetna dostava, koja dodatno košta, a zapravo samo garantuje da će vaša porudžbina biti isporučena direktno iz restorana, što bi zapravo trebalo da bude osnovni princip rada.
A ako mislite da je to sve – niste u pravu. Aplikacije vas pitaju i da ostavite bakšiš kuriru, kao da prethodno nisu već uzele dovoljno. Naravno, kuriri rade težak posao i često zavise od tih napojnica, ali se postavlja pitanje: da li korisnik zaista treba da pokriva sve – i trošak aplikacije i zaradu restorana i platu dostavljača?
PRIMER IZ PRAKSE
Da bismo sve sagledali realno, pogledali smo koliko košta ista porudžbina iz restorana Monument u centru Beograda, za lokaciju udaljenu 1,5 km – preko dve najpoznatije aplikacije.
Porudžbina i cena u restoranu:
Caprese salata: 920 RSD
Teleća čorba: 465 RSD
Rižoto: 1420 RSD
Ukupno: 2805 RSD
-
WOLT:
-
Caprese salata: 1060 RSD
-
Teleća čorba: 465 RSD
-
Rižoto: 1630 RSD
-
Cena jela u aplikaciji: 3155 RSD
-
Dostava: 169 RSD
-
Servisna taksa: 139 RSD
-
Ukupno: 3463 RSD
Zarada Wolt-a: 618 RSD
618 RSD je 22,03% od originalne vrednosti hrane iz restorana
GLOVO:
-
Caprese salata: 1060 RSD
-
Teleća čorba: 465 RSD
-
Rižoto: 1630 RSD
-
Cena jela u aplikaciji: 3155 RSD
-
Dostava: 99,99 RSD
-
Servisna taksa: 139,99 RSD
-
Ukupno: 3394,98 RSD
Zarada Glovo-a: 549,98 RSD
549,98 RSD je 19,61% od originale vrednosti hrane iz restorana
-
U oba slučaja, to je oko 20% dodatnog troška na osnovnu cenu hrane, koju bi inače platili direktno restoranu – koji, za razliku od aplikacija, ima stvarne troškove, plaća porez i iz te cene i zarađuje.
Da li je ovo zaista isplativo?
U oba slučaja, skoro petina – ili više – ukupnog iznosa koji platimo odlazi direktno aplikaciji. A to je pre nego što, možda iz saosećanja, odlučimo da dodamo i napojnicu kuriru. Dakle, korisnik na kraju ne samo što plaća skuplju hranu, već i nosi većinu finansijskog tereta ovog sistema.
Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da restorani već imaju svoje cene, od kojih plaćaju porez i troškove poslovanja, a uz to i sami zarađuju. Kada aplikacija na tu cenu doda i svojih 20 i više procenata, postaje jasno da krajnji korisnik plaća daleko više nego što je realno, samo radi udobnosti.
Ako naručujete jednom mesečno – može proći. Ali ako to činite više puta nedeljno, trošite ozbiljan novac, često nesvesno. U zemlji gde je prosečna plata i dalje daleko od evropskog standarda, ostaje pitanje:
Da li ste spremni da plaćate dodatnih 20% – ili više – samo da ne biste izašli iz stana?
I ako već plaćate toliko – ostavljate li još i bakšiš kuriru?
Mirodjija.rs
