BEOGRAD – Uprkos uvođenju doživotnog zatvora kao najstrože kazne u Srbiji, broj teških ubistava nastavlja da raste. Statistika pokazuje da je broj prijava za ovaj zločin povećan sa 60 u 2019. godini na čak 106 u 2023, što je izazvalo polemiku na savetovanju krivičara koje je nedavno održano na Zlatiboru.
Porast teških ubistava uprkos strožim kaznama
Na savetovanju, dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda Srbije i profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta, ukazala je na zabrinjavajuće podatke o rastu broja prijava za teško ubistvo. Godine 2019, kada je doživotni zatvor uveden za teška ubistva i najteže oblike seksualnih krivičnih dela, zabeleženo je 60 prijava. Međutim, taj broj je nastavio da raste svake godine, sa 78 u 2020, 89 u 2021. i 94 u 2022. godini, dostigavši kulminaciju od 106 prijava u 2023. godini.
– Stalno pooštravanje kazni, poput uvođenja doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust, nije donelo željene rezultate. Naprotiv, krivičnopravna represija ne sme biti svrha sama po sebi – istakla je dr Kolarić.
Kaznena politika kao korektiv
Iako se zakonodavac odlučuje za stroge kazne, sudovi često koriguju takvu politiku, koristeći široke zakonske okvire da bi izricali pravedne i primerene sankcije. Dr Kolarić je podvukla da samo izvesnost kazne, a ne njena strogost, može doprineti smanjenju zločina.
– Važno je da se primena kazni sprovodi dosledno i da se izbegavaju nerealna očekivanja od krivičnog prava. Neophodno je da kazna bude srazmerna težini krivičnog dela i krivici počinioca, a ne puko zadovoljenje javnog mnjenja – dodala je ona.
Predložene izmene Krivičnog zakonika
U planu su nove izmene Krivičnog zakonika, koje predlažu širenje kazne doživotnog zatvora na „obično” ubistvo, kao i na osnovne oblike silovanja i obljube nad nemoćnim licima ili decom. Međutim, dr Kolarić smatra da takva rešenja neće smanjiti broj zločina.
– Pooštravanje kazni ne garantuje društveni mir. Umesto toga, dolazi do fenomena poznatog kao kazneni populizam, gde se stroge sankcije koriste kao sredstvo za smirivanje javnosti, ali bez stvarne preventivne vrednosti – upozorila je ona.
Uticaj na sudsku praksu i medije
Profesorka je naglasila da je važno ne podleći pritiscima javnosti i medija, koji često doprinose širenju krivičnopravne represije. Tragični događaji, poput masovnih ubistava, izazivaju emotivne reakcije i zahtevaju oštre kazne, što dovodi do novih izmena zakonodavstva i prekomerne strogoće.
– Pritisci javnosti i medijska histerija mogu dovesti do neosnovanih izmena zakona, koje u krajnjem slučaju remete stabilnost pravnog sistema. Umesto toga, potrebno je da se pravosuđe oslanja na racionalne i izbalansirane pristupe u kažnjavanju – zaključila je dr Kolarić.
Česte izmene Krivičnog zakonika donele su određene nelogičnosti, kao što su iste minimalne kazne za različita dela, poput ubistva i silovanja. Takođe, uvođenje doživotnog zatvora za „obično” ubistvo može stvoriti probleme u sudskoj praksi.
