Uskoro bi pred poslanicima mogao da se nađe zakon koji će ograničiti kamatne stope na kredite, ali i na dozvoljeni minus i kreditne kartice, što su među najskupljim opcijama zaduživanja za građane.
Savremeni način života doneo je širenje platnih kartica i tekućih računa, omogućivši jednostavniji pristup zaduživanju i trošenju novca koji zapravo ne posedujemo.
Dozvoljeni minus predstavlja najpristupačniji vid zaduživanja kod banaka, pružajući mogućnost brzog dolaska do novca. Ipak, ovakva usluga često vodi u dugotrajne finansijske obaveze, iz kojih se građani teško izvlače.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije iz maja ove godine, u Srbiji postoji 5.953.461 korisnik tekućih računa, a ukupno je registrovano 9.052.461 račun. Ukupna suma dozvoljenih prekoračenja iznosi preko 44,1 milijardu dinara.
Istovremeno, 922.886 korisnika koristi 1.154.094 kreditne kartice, sa odobrenim limitom od preko 100,7 milijardi dinara, dok je iskorišćeno blizu 33 milijarde.
Visoke kamatne stope opterećuju korisnike
Podaci ukazuju da se građani, u nedostatku novčanih sredstava, često odlučuju na brze oblike zaduživanja, poput korišćenja dozvoljenog minusa ili kreditnih kartica. Međutim, ove opcije često predstavljaju medveđu uslugu, s obzirom na visoke kamatne stope koje prate ove oblike zaduživanja.
Prema informacijama Narodne banke Srbije (NBS), prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljeni minus na godišnjem nivou iznosi 28,49%. Ipak, kamatne stope variraju među bankama – od 11,22% u Prokredit banci do 33,41% u Adiko banci.
Različite banke, različite kamate
Na primer, Rajfajzen banka naplaćuje 29,38% kamate na dozvoljeni minus, dok Banka Inteza ima nešto nižu stopu od 26,99%. OTP banka nudi kamatnu stopu od 30,85%, dok NLB Komercijalna banka ima stopu od 28,56%, a Erste banka nudi 31,38%.
Ako korisnik prekorači dozvoljeni minus i uđe u nedozvoljeno prekoračenje, kamate su u većini banaka značajno veće. Prosečna kamatna stopa za ovu vrstu zaduživanja iznosi 26,79%.
Primer kamatnog obračuna
NBS na svom portalu „Tvoj novac“ nudi primer korišćenja dozvoljenog minusa. Pretpostavimo da ste na početku godine iskoristili dozvoljeni minus od 40.000 dinara, uz mesečnu kamatnu stopu od 2,5% ili 34,49% efektivne kamatne stope (EKS) na godišnjem nivou. Ako tokom cele godine ne umanjujete dug, vaša ukupna godišnja obaveza po osnovu kamate iznosila bi 12.000 dinara ili 1.000 dinara mesečno. Međutim, nakon godinu dana i dalje biste dugovali svih 40.000 dinara.
NBS savetuje građanima da koriste dozvoljeni minus samo u krajnjoj nuždi i da se pre upotrebe detaljno informišu o svim troškovima i uslovima.
Opasnosti kreditnih kartica
Pored dozvoljenog minusa, kreditne kartice predstavljaju još jedan način zaduživanja, sa takođe visokim kamatama. Banka Inteza, na primer, za „Mastercard Standard“ karticu nudi godišnju efektivnu kamatnu stopu od 20,13%, dok Rajfajzen banka naplaćuje 38,67% godišnje kamate.
Ograničavanje kamatnih stopa na pomolu
Guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković, najavila je skoro ograničavanje kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, kao i na kreditne kartice. Iako ovo još uvek nije zakonski potvrđeno, vest je obradovala mnoge građane.
