Od hrane za životinje do tanjira potrošača
Zvuči gotovo neverovatno, ali insekti su već našli svoje mesto u ishrani u Evropskoj uniji. Dok su nekada bili zamišljeni isključivo kao hrana za životinje zbog nestašice proteina, posebno soje, danas se proteinsko brašno dobijeno od insekata koristi i u prehrambenoj industriji za ljude.
Kako objašnjava Miroslava Polovinski Horvatović, viša naučna saradnica Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prvobitna zamisao bila je da se insekti gaje i prerađuju kako bi služili kao dodatak stočnoj hrani. Oni se uzgajaju, kuvaju, suše i melju u brašno koje sadrži visok procenat proteina. „Takvo brašno je kvalitetno i hranljivo, a danas ga EU dozvoljava i u ljudskoj ishrani, dok u našoj zemlji još uvek ne postoji zakonski okvir koji bi to regulisao“, ističe Polovinski Horvatović.
Insekti u čokoladi – eksperiment koji je postao hit
Zanimljivo je da se čokolada sa insektima pojavila zahvaljujući ideji studenata. Oni su dodali desetak procenata osušenih insekata u smesu, izlili čokoladu i ponudili je posetiocima na sajmovima nauke i promocijama. Odjek ove ideje bio je iznenađujuće veliki. „Nismo imali nameru da proizvodimo čokoladu na bazi insekata, to je bio samo promotivni eksperiment, ali interesovanje mladih bilo je ogromno. Iako sam bila među poslednjima koji su probali, moram priznati da iskustvo nije bilo loše“, kaže uz osmeh Polovinski Horvatović.
Globalne navike i kulturne razlike
Iako se u Aziji i Južnoj Americi insekti već vekovima koriste kao deo svakodnevne ishrane, u Evropi oni i dalje izazivaju otpor. „Evropska populacija nije navikla na insekte u hrani, pa se često javljaju i alergijske reakcije. Međutim, u zemljama gde su oni sastavni deo jelovnika, kupovina skakavaca ili larvi na pijaci je potpuno normalna pojava“, objašnjava stručnjakinja.
Prema aktuelnim propisima u EU, odobrena je upotreba četiri vrste insekata u prehrambenoj industriji, dok je u Srbiji dozvoljeno korišćenje čak 30 vrsta – ali isključivo za životinjsku hranu. Ono što insekte čini privlačnim u ishrani jeste činjenica da sadrže i do 50% proteina, što ih stavlja u rang soje, mada ne mogu u potpunosti zameniti meso i ribu.
Rizici i benefiti nove ishrane
Naravno, kao i kod svake nove namirnice, postavlja se pitanje bezbednosti. „Minimalni rizik postoji, ali sve zavisi od uslova proizvodnje. Ako insekti konzumiraju hranu sa teškim metalima, to se može preneti i na krajnji proizvod. Zato je kontrolisana proizvodnja ključna“, naglašava Polovinski Horvatović.
Stručnjaci dodaju da bi uvođenje insekata u ishranu moglo predstavljati značajan korak ka rešavanju problema nestašice proteina u budućnosti. Ipak, pitanje koje ostaje jeste – da li će Evropljani i Srbi uspeti da prevaziđu psihološku barijeru i prihvate insekte kao sastavni deo svog menija?
