Poslednja stanica u lečenju gojaznosti treba da bude hirurgija i to samo kada su iskorišćene sve mogućnosti – od neuspešnih dijeta, preko farmakoterapije i kada gojaznost postaje opterećujuća, posebno po zdravlje i razvoj šećerne bolesti, pritiska i problema sa disanjem. Tada hirurgija predstavlja dobar izbor, istakao je dr Ognjan Skrobić, hirurg za digestivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije u razgovoru za Jutarnji dnevnik RTS-a.
Skrobić je najavio veliku konferenciju „Epidemija gojaznosti u post kovid eri” sledećeg četvrtka u Beogradu na kojoj će se razmatrati koliko je kovid pandemija uticala na širenje gojaznosti među svim generacijama.
„Nutricionisti, endikrinolozi, psiholozi, barijatrijski hirurzi okupiće se na jednom mestu da razmotre sve aspekte prevencije i lečenja gojaznosti. Psiholozi i psihijatri su veoma bitna karika u odnosu prema gojaznom pacijentu. Ideja konferencje nije samo da se stručna javnost uključi nego i opšta populacija, škole, roditelji“, naglasio je dr Skrobić.
Dodao je da će se na ovom skupu kroz nekoliko stručnih sesija razmotriti i prevencija dečje gojaznosti, metode edukacije, prilagođavanje školske ishrane, psihološka podrška kroz iskustva pacijenata koji su na različite načine prošli proces lečenja gojaznosti.
„Verujem da će to biti jedan veoma koristan skup. Predstaviće se i Nacionalni vodič za gojaznost koji će pre svega lekarima primarne prakse pomoći da prepoznaju gojaznost kao oboljenje“, objasnio je i dodao da je barijatrijska hirurgija kod nas odavno zaživela na KBC Srbije i kroz Centar za gojaznost koji godinama uspešno vodi doktorka Snežana Polovina.
Veliki broj procedura do sada je, kako kaže, prošao o trošku KBC Srbije i Centra za gojaznost, a reč je o jako skupoj operaciji.
„Ono što nam ide na ruku je i nova zgrada KBC i operacione sale koje su praktično najsavremenije i na svetskom nivou i broj tih procedura se povećava. Uključile su se i kolege sa Urgentnog centra koje to s nama rade“, istakao Skrobić.
Objašnjavajući ko su njihovi pacijenti, ističe da su to oni ljudi sa indeksom BMI preko 40.
„Jednostavnije govoreći, u zavisnosti od visine, niži pacijent sa više od 130 kilograma ili viši sa preko 150, pa i do 200 kilograma. Tu se rade dve najčešće procedure. Prva, sužavanje želuca da prima manju količinu hrane. Tu dolazi zatim i do nekih hormonskih promena kao rezultat te operacije. I to je vrlo efikasna metoda. Druga, i najčešća, procedura je baj pas ili premošćavanje želuca. Bitno je da su i jedna i druga vrlo efikasne i mogu kompletno da izleče dijabetes i zato se to danas zove barijatrijska i metabolička hirurgija“, objasnio je Skrobić za RTS.
