Najnovije globalno istraživanje otkriva radikalne promene u načinu na koji građani Sjedinjenih Američkih Država dolaze do vesti – tradicionalni mediji polako gube bitku protiv algoritama i uticajnih pojedinaca s interneta.
Nova era informisanja
Istraživanje koje je sproveo Rojters institut za studije novinarstva, pokazuje da su društvene i video mreže postale dominantan kanal preko kog Amerikanci konzumiraju vesti. Čak 54 odsto ispitanika navelo je da im je Fejsbuk, Jutjub ili mreža Iks (bivši Tviter) glavni izvor informacija, što je više nego što koristi televiziju (50%) ili novinske portale i aplikacije (48%).
„Ovo je jasan pokazatelj da se informativni pejzaž dramatično menja,“ ocenjuju autori izveštaja. „A trend se u Sjedinjenim Državama odvija brže i intenzivnije nego u većini drugih zemalja.“
Influenseri i podkasteri kao novi novinari
Jedan od upečatljivijih primera je Džo Rogan, podkaster čiji sadržaj je prethodne nedelje videlo 22 odsto Amerikanaca. Njegovi komentari i analize, iako često bez novinarske provere i uredničke kontrole, za mnoge su postali relevantniji od klasičnih informativnih emisija.
„Ljudi više ne traže vesti – oni traže stavove koji potvrđuju ono što već misle,“ kaže medijski analitičar Džonatan Džons. „U takvom okruženju, influenseri i kreatori sadržaja imaju prednost jer deluju bliskije, ličnije i autentičnije.“
Međutim, ova pojava ima i mračnu stranu.
Širenje dezinformacija postaje sistemska pojava
Više od 47 odsto ispitanika veruje da su influenseri i onlajn ličnosti ključni izvori dezinformacija. To potvrđuje i sve češća praksa da političari zaobilaze klasične medije i okreću se prijateljskim kanalima na internetu, gde nema teških pitanja i sve izgleda više kao marketing nego kao informisanje.
„To je forma komunikacije u kojoj se umesto dijaloga dobija monolog,“ upozorava profesor medija sa Univerziteta u Mičigenu. „Kada lideri ne polažu račun nezavisnim novinarima, demokratija slabi.“
Rast desničarskog prisustva na mreži Iks
Poseban deo izveštaja posvećen je mreži Iks, koja je doživela naglu promenu korisničke baze nakon što je Ilon Mask preuzeo platformu 2022. godine. Zabeležen je trostruki porast korisnika koji se identifikuju kao desničari u SAD, dok je u Velikoj Britaniji broj gotovo udvostručen.
To dodatno komplikuje borbu protiv polarizacije i manipulacije, jer se algoritmi sve češće „zavrtaju“ tako da korisnicima prikazuju sadržaje koji pojačavaju njihove postojeće stavove.
TikTok kao najbrže rastući izvor vesti
TikTok se izdvojio kao najbrže rastuća platforma za informisanje, posebno među mlađim generacijama. Više od 17 odsto ispitanika širom sveta koristi ovu mrežu kao glavni izvor vesti, što je porast od četiri procentna poena u odnosu na prošlu godinu.
„Nove generacije ne žele tekstove – žele video. I žele ga odmah,“ objašnjava sociolog Medison Gant. „TikTok nudi brzinu, lakoću, i – što je najvažnije – personalizovano iskustvo.“
Veštačka inteligencija menja pravila igre
Poseban akcenat u izveštaju stavljen je na upotrebu veštačke inteligencije u obradi i distribuciji vesti. Među mlađima od 25 godina, korišćenje AI alata za filtriranje i konzumaciju informacija je u porastu. Ipak, većina ispitanika izražava zabrinutost: veruju da će AI dodatno smanjiti tačnost i pouzdanost vesti.
„AI može pomoći u distribuciji, ali ne može zameniti odgovornost urednika,“ ističe jedan od autora studije.
Poverenje u klasične medije još uvek postoji
Iako se manje koriste, tradicionalni mediji i dalje uživaju najviši nivo poverenja među publikom. Posebno se ističu javne televizije i etablirani štampani brendovi, koje mlađe generacije koriste ređe, ali ih i dalje smatraju najpouzdanijim izvorima informacija.
Globalno istraživanje
U ovom 14. izdanju globalnog istraživanja o navikama u konzumaciji vesti, učestvovalo je skoro 100.000 ljudi iz 48 zemalja. Podaci jasno pokazuju da se svet informisanja menja iz korena, a da je Amerika u samom epicentru te promene.
Kako će izgledati medijska slika za pet godina? Sve zavisi od toga hoće li društva pronaći ravnotežu između tehnoloških inovacija i novinarske odgovornosti.
