Digitalizacija, podsticaji i izvoz domaće hrane su glavni pravci nove agrarne politike
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić objavio je da država otvara novi ciklus ulaganja u modernizaciju poljoprivrede, stavljajući fokus na mehanizaciju, zaštitu useva i digitalne sisteme upravljanja gazdinstvima.
Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije, Glamočić je otkrio da će javni poziv za subvencionisanu nabavku traktora snage do 60 kilovata biti raspisan danas, a za tu namenu iz budžeta je izdvojeno 500 miliona dinara.
„Prioriteti su jasni – ubrzana digitalizacija, snažnija intenzivna proizvodnja i povećanje izvoza domaćih prehrambenih proizvoda. Na tome ćemo insistirati u narednim mesecima,“ poručio je ministar.
Podrška voćarima i domaćem stočarstvu
Na sednici je istaknuto da se biljna proizvodnja mora usmeriti ka potrebama domaćeg stočarstva i prehrambene industrije, dok se posebna pažnja usmerava ka sektorima voćarstva i povrtarstva.
„Podsticaji će biti značajni za površine pod voćem, povrćem i za uslovna grla. Takođe, radićemo na sezonskim intervencijama i omogućićemo reprogramiranje ulaganja u proizvodnju,“ rekao je Glamočić.
Posebno je osvetlio probleme voćara, pre svega proizvođača kajsija, koji su tokom ove sezone pretrpeli velike štete usled vremenskih nepogoda. Naglasio je da osiguranje useva ostaje ključan alat zaštite, ali i priznao da visoke premije obeshrabruju proizvođače.
„Ministarstvo subvencioniše 40% premije, dok za registrovana poljoprivredna gazdinstva taj povraćaj ide i do 70%. Ipak, moramo naći model da osiguranje postane dostupnije svima,“ dodao je.
eAgrar izazovi i buduće promene
Glamočić nije zaobišao ni aktuelne probleme sa eAgrar sistemom, ističući da mnogim poljoprivrednicima nije ostavljen dovoljno dug period za adaptaciju.
„Svestan sam da sistem nije u potpunosti ispunio očekivanja u pogledu brzine isplata subvencija. Ipak, da nismo uveli digitalizaciju, poljoprivrednici bi je i dalje izbegavali. U narednom periodu radićemo na tome da eAgrar postane efikasniji i jednostavniji,“ naglasio je ministar.
Dodao je da je iskorišćenost budžetskih sredstava trenutno svega 14 odsto, dok se slabije koriste i fondovi IPARD programa, koji su namenjeni modernizaciji poljoprivrednih kapaciteta.
Bezbednost hrane i promena deklaracija
Glamočić je u svom izlaganju istakao i problem nedovoljno jasne komunikacije Uprave za veterinu sa potrošačima, naročito kada je reč o bezbednosti hrane.
„Postoji razlika između bezbednosti i kvaliteta – mikrobiološki ispravna hrana ne znači da je automatski i kvalitetna. Pokrenuli smo izmene pravilnika koji će jasno označiti zemlju porekla i status svežine proizvoda. Na taj način jačamo poverenje građana i štitimo domaću proizvodnju,“ objasnio je ministar.
Takođe je najavio novi sistem deklarisanja proizvoda biljnog i životinjskog porekla, kao i strožu kontrolu nad širenjem bolesti slinavke i šapa, koje je ponovo postalo aktuelno u evropskim zemljama.
Strategija za budućnost
Glamočić je poručio da će strateški pravci rada ministarstva biti usmereni na prehrambeni suverenitet, jačanje digitalnih sistema, intenziviranje proizvodnje i razvoj izvoza, uz precizno razgraničenje nacionalnih i evropskih podsticajnih mehanizama.
„Naši kratkoročni ciljevi uključuju stalnu podršku za nabavku priplodnih grla, ali i kontrolu kvaliteta mleka, naročito kada je reč o nivou aflatoksina,“ dodao je za kraj.
Poljoprivreda je temelj samoodrživosti svake države, a Srbija, kako kaže ministar, ima sve potencijale da iz te osnove izgradi jaku ekonomsku budućnost.
