Evropska unija odlučila je da odloži punu primenu Sistema ulaska i izlaska (EES) i pomeri je sa proleća na jesen 2026. godine, kako bi se izbegli poremećaji tokom letnje turističke sezone. Brisel time poručuje da digitalizacija granica ostaje strateški cilj, ali da se neće sprovoditi po cenu zastoja u saobraćaju i haosa na prelazima.
Za milione putnika iz trećih zemalja ova odluka znači manji rizik od dugih redova i kašnjenja tokom leta, dok države članice dobijaju dodatno vreme za tehničku i organizacionu pripremu sistema koji će trajno promeniti način prelaska granica EU.
Prema navodima evropskih specijalizovanih medija, puna primena EES-a pomerena je sa aprila na septembar 2026. godine, iako se sistem postepeno uvodi još od jeseni 2025. Prvobitni plan podrazumevao je obaveznu primenu na svim spoljnim granicama šengenskog prostora već u prolećnim mesecima.
Evropska komisija procenila je da bi takav potez tokom leta mogao da izazove ozbiljne operativne probleme. Aerodromi, luke i kopneni prelazi već funkcionišu na ivici kapaciteta u sezoni godišnjih odmora, a uvođenje obaveznih biometrijskih kontrola dodatno bi opteretilo sistem.
Portparol Komisije za unutrašnje poslove Markus Lamert naglasio je da nema novih formalnih odlaganja, ali da zakon već predviđa fleksibilnost u primeni, kako bi se sistem prilagodio realnim uslovima na terenu.
Kako će EES funkcionisati tokom leta
Države članice imaće mogućnost da, nakon završetka uvođenja, delimično suspenduju primenu EES-a tamo gde je to neophodno, i to na period od 90 dana, uz mogućnost produženja za još 60. Time se praktično pokriva čitav letnji vrhunac putovanja.
Cilj ove mere je sprečavanje dugih redova i zastoja, posebno na najfrekventnijim graničnim prelazima. EES neće biti ukinut, ali će se primenjivati selektivno, paralelno sa postojećim procedurama.
Sistem zamenjuje klasično pečatiranje pasoša za državljane trećih zemalja, uključujući putnike iz Velike Britanije, SAD i regiona zapadnog Balkana, i uvodi biometrijsku registraciju – fotografiju lica i otiske prstiju pri ulasku i izlasku iz EU.
Aerodromi kao najslabija tačka
Upozorenja stižu već mesecima iz vazduhoplovne industrije. Udruženje evropskih aerodroma ACI Jurop ukazalo je na ozbiljne operativne izazove, navodeći da mnogi veliki aerodromi još nisu spremni za nagli prelazak na novi režim.
Lisabon je poslužio kao rani signal problema, nakon što je aerodrom privremeno obustavio testiranje EES-a zbog višesatnih redova, pre nego što je sistem ponovo pokrenut uz izmene u procedurama.
Ovi primeri dodatno su potvrdili stav da postepena i fleksibilna primena nema alternativu, naročito u periodima masovnih putovanja.
Šta to znači za putnike iz regiona
Iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta poručuju da zvanično saopštenje Evropske komisije sa preciznim datumima još nije objavljeno, ali da su poruke iz Brisela jasne. Direktor Jute Aleksandar Seničić ocenjuje da će tokom leta 2026. na mnogim prelazima i dalje biti moguće klasično pečatiranje pasoša.
„EES će se primenjivati selektivno, u kombinaciji sa postojećim procedurama, kako bi se izbegle gužve“, kaže Seničić. To znači da većina putnika neće morati da prolazi kroz biometrijske provere pri svakom prelasku granice.
Puna digitalna primena očekuje se od septembra 2026. godine, kada će svi ulasci i izlasci državljana trećih zemalja biti evidentirani isključivo elektronski, bez pečata u pasošima.
EES je tek prvi korak. Njegova puna primena otvara put ka ETIAS sistemu, koji bi trebalo da zaživi krajem 2026. godine i uvede obaveznu prethodnu elektronsku autorizaciju za putnike van EU.
Za putnike poruka je jednostavna: leto će proći mirnije nego što se strahovalo, ali jesen donosi trajnu promenu načina prelaska evropskih granica. Digitalna kontrola dolazi sporije nego što je planirano, ali – nepovratno.
