Dok evropsko tržište električnih i hibridnih vozila beleži snažan rast, Srbija se još nalazi na početku tranzicije ka održivijoj mobilnosti. Statistike iz EU jasno pokazuju smer razvoja, dok domaće tržište i dalje ima značajne prepreke i potencijale za napredak.
Snažan rast električnih vozila u Evropskoj uniji
U prvoj polovini 2025. godine, zemlje Evropske unije zabeležile su rast prodaje električnih automobila od 22 odsto, sa ukupno 869.271 prodatih vozila, što je udio od 15,6 odsto tržišta EU. Uključujući i zemlje EFTA i Veliku Britaniju, ukupan broj električnih vozila registrovanih u prvoj polovini godine dostigao je 1.190.346, što predstavlja rast od gotovo 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Nemačka, kao najveće tržište, predvodi sa rastom od 35,1 odsto, dok Velika Britanija i Norveška beleže impresivne poraste od preko 30 odsto, a čak i zemlje sa hladnijom klimom poput Islanda zabeležile su dvostruko veći broj prodatih električnih vozila u odnosu na prošlu godinu.
Hibridna i plug-in hibridna vozila nastavljaju ekspanziju
Hibridni automobili zauzimaju oko 34,8 odsto tržišta u EU sa rastom od preko 30 odsto na vodećim tržištima poput Francuske i Španije. Plug-in hibridi su takođe u porastu i sada predstavljaju oko 8,4 odsto ukupnih registracija. Ovi modeli brzo osvajaju kupce jer kombinuju prednosti električne i klasične tehnologije.
Istovremeno, registracije benzinskih i dizel automobila doživele su značajan pad, što ukazuje na jasan prelaz ka održivijim izvorima energije u automobilskom sektoru.
Srpsko tržište električnih vozila još u povoju
Za razliku od razvijenih evropskih tržišta, Srbija i dalje beleži skroman, ali postepen rast prodaje električnih vozila. Zvanični podaci pokazuju da se elektromobili tek postepeno uvode na tržište, pre svega zahvaljujući povoljnijim carinskim uslovima i podsticajima koje država povremeno nudi.
Međutim, procenjuje se da je u Srbiji za prvih šest meseci 2025. godine prodaja električnih vozila i dalje na nivou nekoliko hiljada jedinica, što je daleko ispod evropskog proseka. Glavni izazovi su nedostatak infrastrukture za punjenje, visoka početna cena vozila i ograničena svest građana o benefitima elektromobilnosti.
Potencijali i prepreke za razvoj tržišta u Srbiji
Iako Srbija poseduje veliki potencijal za razvoj električne mobilnosti, naročito zbog sve većih ekoloških zahteva i svetskih trendova, neophodno je da se unapredi mreža javnih punionica i da se uvedu dodatni podsticaji za kupce i proizvođače.
Uz to, lokalno tržište mora da se izbori i sa percepcijom da su električna vozila skupa i nepraktična za vožnju u našim klimatskim uslovima, što se pokazalo netačnim u nekim evropskim zemljama sa hladnijom klimom poput Norveške i Islanda.
Evropsko tržište električnih vozila brzo se menja u pravcu održivosti i smanjenja emisije štetnih gasova, sa jasno izraženim rastom elektromobila i hibridnih vozila. Srbija, iako na nižem nivou razvoja ovog segmenta, ima šansu da prati ove trendove kroz strateška ulaganja, podsticaje i edukaciju potrošača.
S obzirom na globalne izazove klimatskih promena i sve strožije ekološke standarde, ubrzanje tranzicije ka električnoj mobilnosti postaje imperativ i za našu zemlju, kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva i unapredio kvalitet života svih građana.
