Električni automobili dugo su imali reputaciju skuplje opcije u odnosu na benzince, dizelaše i hibride. Ta razlika se poslednjih godina smanjuje, a na pojedinim tržištima odnos se već promenio u korist vozila na struju. Prema podacima kompanije Mobility Global, prosečna globalna cena električnog automobila prošle godine iznosila je oko 37.000 dolara, dok je prosečna cena hibrida dostigla približno 39.000 dolara. Time je električni automobil prvi put postao prosečno jeftiniji od hibridnog pandana.
Promena je još uočljivija kada se pogleda duži period. Od 2020. godine prosečna cena električnih vozila smanjena je oko devet odsto, dok su hibridi u istom periodu poskupeli približno 16 procenata. Razlika nije posledica samo jednog faktora, već kombinacije jeftinije proizvodnje, većih serija i agresivnije konkurencije među proizvođačima. Za kupce to znači da električni pogon više nije automatski povezan sa višom početnom cenom.
Najveći pritisak na cenu dolazi iz proizvodnog lanca koji se nalazi iza samog automobila. Baterija je jedan od najskupljih sklopova električnog vozila, pa promena njene cene direktno utiče na cenu gotovog automobila. Kako su baterije pojeftinile, proizvođači su dobili prostor da smanjuju cene ili da za isti novac ponude veći domet i bogatiju opremu.
Ovaj trend ne znači da je svaki električni automobil jeftiniji od svakog hibrida. Cene zavise od klase vozila, veličine baterije, opreme, tržišta i poreske politike. Ipak, pomeranje proseka pokazuje da se dosadašnja cenovna prednost hibrida postepeno topi.
Baterija menja računicu proizvođača
Trošak baterija poslednjih godina snažno je smanjen. Prema navedenim podacima, cena litijum-jonskih baterija između 2020. i 2025. godine pala je oko 37 odsto. Pošto baterijski paket može činiti približno 30 do 40 odsto vrednosti električnog automobila, svaki pad cene ćelija ima veliki uticaj na proizvodnu računicu. Proizvođači zbog toga mogu da spuste maloprodajnu cenu ili da deo uštede usmere na veći kapacitet baterije.
Važnu ulogu imaju i LFP baterije, koje koriste drugačiju hemiju od skupljih nikl-mangan-kobalt rešenja. One ne sadrže kobalt i postale su konkurentnije po pitanju cene, trajnosti i bezbednosti. Iako u određenim uslovima mogu imati manju energetsku gustinu, njihova niža cena čini ih posebno zanimljivim za pristupačnije modele. Upravo takva tehnologija omogućava proizvođačima da električne automobile spuste u cenovne kategorije koje su ranije bile rezervisane za klasične pogone.
Kina ima posebno važnu poziciju u tom procesu. Zemlja kontroliše veliki deo svetskog lanca proizvodnje baterija, od prerade sirovina do izrade ćelija i gotovih baterijskih sistema. Velike proizvodne serije dodatno smanjuju troškove po vozilu, dok konkurencija između domaćih proizvođača vrši pritisak na cene. Posledica je tržište na kojem se novi modeli pojavljuju brzo, često uz agresivno određene početne cene.
Za evropske i druge proizvođače to predstavlja ozbiljan izazov. Električni automobil više nije samo tehnološko takmičenje, već i borba za što jeftiniji proizvodni lanac. Kompanija koja uspe da napravi automobil sa konkurentnom baterijom, jednostavnijom proizvodnjom i velikim obimom prodaje dobija prostor da obori cenu bez potpunog odricanja od marže.
Kineski proizvođači ubrzavaju promenu tržišta
Istovremeno sa pojeftinjenjem baterija, kineski proizvođači ubrzano povećavaju izvoz električnih automobila. Kina je 2020. godine izvozila manje od 100.000 električnih vozila, dok je prošle godine izvoz dostigao oko 1,64 miliona automobila. Takav skok pokazuje koliko se brzo promenila proizvodna sposobnost kineske automobilske industrije. Električni modeli više nisu prvenstveno namenjeni domaćem tržištu.
Poseban rast kineskih brendova beleži se u jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi. Na tim tržištima proizvođači često nastupaju sa modelima koji kombinuju relativno pristupačnu cenu, bogatu opremu i savremene digitalne funkcije. U nekim državama električni automobili već direktno konkurišu hibridima i klasičnim benzincima po početnoj ceni. Taj pritisak primorava i etablirane proizvođače da ubrzaju razvoj i preispitaju cenovnu politiku.
Tajland je jedan od primera koliko brzo elektrifikacija može da promeni strukturu prodaje. Električna vozila tamo već čine značajan deo tržišta novih automobila, uz snažno prisustvo kineskih proizvođača. Rast prodaje nije posledica samo ekoloških ciljeva, već i činjenice da su kupci dobili veći izbor modela u različitim cenovnim kategorijama. Cena je tako postala jedan od ključnih pokretača prelaska na električni pogon.
Takva dinamika mogla bi vremenom da se proširi i na druga tržišta. Ako se proizvodnja nastavi povećavati, a baterije dodatno pojeftine, električni modeli mogli bi sve češće da budu direktno jeftiniji od hibrida iste klase. To bi promenilo dosadašnju logiku prema kojoj je hibrid predstavljao kompromis između klasičnog automobila i skupljeg električnog vozila.
Početna cena nije jedini trošak automobila
Iako niža kupovna cena menja računicu, odluka o kupovini električnog automobila ne svodi se samo na iznos na cenovniku. Važni su i troškovi punjenja, dostupnost infrastrukture, cena osiguranja, održavanje i očekivani gubitak vrednosti vozila. Kod električnih automobila posebno je važna lokacija na kojoj se vozilo najčešće puni. Vlasnik koji ima mogućnost kućnog punjenja može imati potpuno drugačiji troškovni bilans od onoga ko zavisi isključivo od javnih punjača.
Važan faktor ostaje i trajnost baterije. Savremeni baterijski sistemi projektovani su da izdrže veliki broj ciklusa punjenja, ali njihovo stanje vremenom ipak može da se menja. Kod polovnog električnog automobila zato nije dovoljno proveriti samo kilometražu. Stanje baterije može imati značajan uticaj na buduću vrednost vozila i potencijalne troškove vlasnika.
Za proizvođače, međutim, pad cena baterija otvara mnogo širu mogućnost. Umesto da svaki tehnološki napredak pretvore u skuplji automobil, deo uštede mogu preneti direktno na kupce. To bi električne automobile moglo približiti masovnom tržištu, posebno u segmentima manjih gradskih i kompaktnih vozila. Ako se trend nastavi, pitanje više neće biti da li je električni automobil skuplji, već koji pogon zaista nudi bolju ukupnu računicu.
Tržište se zato nalazi u važnoj fazi. Električni automobili postaju jeftiniji, hibridi više nisu nužno povoljnija sredina, a kineski proizvođači dodatno pojačavaju pritisak na tradicionalne marke. Pad troškova baterija pritom menja samu osnovu cenovne politike automobilske industrije. Ono što je pre nekoliko godina izgledalo kao skupa tehnološka alternativa sve više postaje jedna od najkonkurentnijih opcija za kupca novog automobila.
