Da li redovno proveravate nivo glukoze u krvi? Dijabetes je bolest ovog veka, a pacijenti koji imaju povišen nivo šećera u krvi ne bi smeli da jedu ovu hranu.
Dijabetes tipa 2 je bolest koja je povezana sa mnogim životnim problemima, uključujući i visok krvni pritisak, koji se često naziva i “tihi ubica”.
Iako genetski faktori mogu uticati na to da budemo podložni dijabetesu, ipak postoje dobre vesti. Rano uvođenje nekih ključnih promena u ishranu mogu da smanje rizik, ali i razvoj same bolesti.
Endokrinolozi otkrivaju koja hrana je toliko štetna da može da izazove dijabetes:
Rafinisani šećer
“Prekomerna konzumacija slatke hrane i pića može dovesti do insulinske rezistencije, ključnog faktora u razvoju dijabetesa“, objašnjava dr Marija Tereza Anton, MD, endokrinolog i edukator. “Ali smanjenje dodanih šećera je jednostavan, ali moćan korak u upravljanju rizikom od dijabetesa”, kaže ona.
Dr Rekha Kumar, MD, endokrinolog i glavni medicinski službenik Found-a se slaže, posebno kada su u pitanju napici zaslađeni šećerom kao što su voćni sok i gazirana pića. „Oni su bogati kalorijama i šećerom, često fruktozom, što je verzija šećera koja dovodi do insulinske rezistencije“.
„Redovno uživanje u slatkim poslasticama ili hrani sa visokim sadržajem ugljenih hidrata može povećati nivo šećera u krvi, stavljajući povećan stres na insulinski odgovor tela“, kaže dr Anton, dodajući da je umerenost ključna, kao i da se vodi računa o veličini porcija. Merenje hrane, ispijanje velike čaše vode pre obroka i polagano žvakanje su nekoliko korisnih načina da prestanete sa prejedanjem.
Rafinisani šećer se može naći u svemu, od konzerviranog voća i dezerta na bazi mlečnih proizvoda do upakovanih peciva. Ako imate želju za slatkim uzmite pravo voće koje će napraviti veliku razliku kada je zdravlje u pitanju.
Šećer se nalazi i u prelivima za salatu, sosovima koje koristimo stalno da bismo ulepšali ukus mesa.
Ugljeni hidrati
“Izbegavanje namirnica poput belog hleba, slatkih žitarica i pržene hrane može doprineti opštem zdravlju i pomoći u upravljanju rizikom od dijabetesa”, tvrdi doktor Anton.
Šta jesti umesto toga?
Povećajte unos svežeg povrća, vlakana i nemasnih proteina. Uz svaki obrok jedite po činiju sveže sezonske salate.
Šta još da radimo kako bismo smanjili šećer?
“Aktivni mišići bolje obrađuju šećer,” kaže doktor Anton i dodaje da 150 minuta nedeljno treba imati aktivan trening i 75 minuta nedeljno snažnog treninga.
To može biti: trčanje, planinarenje ili vožnja bicikla.
Ključno za snižavanje šećera u krvi je ishrana i vežbanje, ali i smanjivanje stresnih situacija, kao i aktivan san.
“Hronični stres i nedostatak sna mogu uticati na nivoe hormona i doprineti rezistenciji na insulin”, kaže ona “tako da je prihvatanje holističkog pristupa blagostanju od suštinskog značaja za prevenciju dijabetesa i promovisanje ukupne dugovečnosti“.
Suplementi takođe mogu biti korisni – posebno vitamin D i magnezijum. Iako dr Anton preporučuje da se konsultujete sa svojim lekarom pre uzimanja novih lekova ili suplemenata.
