Digitalna era ulaska u Evropsku uniju dobija novi oblik – fizički pečati u pasošima postaju prošlost, dok biometrijski podaci postaju standard.
Novi Sistem ulaska i izlaska (EES) zvanično će zameniti dosadašnju praksu pečatiranja pasoša na spoljnim granicama Evropske unije, a odnosiće se na sve građane koji dolaze iz zemalja koje nisu članice EU, uključujući i građane Srbije.
Bez pečata, ali sa snimanjem otiska prsta i lica
Kako je potvrđeno, ulazak u šengensku zonu više neće podrazumevati pečat, već će svaki prelazak granice biti zabeležen elektronski, zajedno sa podacima o otisku prsta i fotografiji lica. Ova promena, koja se uvodi u ime veće bezbednosti i efikasnosti, izaziva i zabrinutost među putnicima zbog potencijalnog produženja vremena zadržavanja na granicama, naročito prilikom prvog ulaska.
“Građani ne treba ništa da urade unapred. Podaci će se unositi direktno na granici,” navode iz evropskih institucija, ali i dodaju da će “prvi put trajati duže – svaki sledeći put biće brži.”
Srbija pod novim režimom
Građani Srbije, koji i dalje uživaju pravo bezviznog režima za boravak do 90 dana u periodu od 180 dana, ubuduće će biti deo EES sistema, što znači da ih na granici očekuje novo digitalno iskustvo. Njihovi biometrijski podaci će se čuvati i koristiti za bržu proveru pri narednim ulascima u EU.
Sistem će se postepeno uvoditi tokom šest meseci, a svaka država članica EU moći će da odredi svoj tempo. Očekuje se da će turističke zemlje kao što su Italija, Španija i Grčka pažljivo tempirati primenu sistema kako ne bi ugrozile sezonu odmora.
Uskoro i elektronska prijava – dolazi ETIAS
Uporedo sa EES sistemom, u planu je i uvođenje ETIAS-a, sistema sličnog američkom ESTA programu. Ova dodatna mera će zahtevati elektronsku registraciju pre putovanja, ali će stupiti na snagu tek kada EES postane potpuno funkcionalan.
Digitalna kontrola umesto starih procedura
Cilj Evropske unije je modernizacija i digitalizacija granica, a kako navode iz Evropskog parlamenta, koristi će biti višestruke: povećana bezbednost, efikasnija kontrola i manji rizik od ilegalnih ulazaka i boravka.
Ipak, za građane Srbije ovo može imati i ozbiljne negativne posledice.
Moguće negative posledice za Srbiju i njene državljane
Iako sistem EES obećava modernizaciju i veću bezbednost, njegovo uvođenje može posebno pogoditi Srbiju, kako iz perspektive običnih putnika, tako i sa šireg društveno-ekonomskog aspekta.
Prvo, produženje čekanja na granicama, naročito tokom praznika i letnje sezone, može imati direktan uticaj na turizam i privredu. Veliki broj građana Srbije koji radi u inostranstvu dolazi kući upravo tokom tih perioda. Duža zadržavanja i dodatne provere mogu izazvati frustraciju i manji broj poseta.
Drugo, postoji i zabrinutost u vezi sa privatnošću. Snimanje otisaka prstiju i lica bez unapred datog pristanka ili mogućnosti odbijanja može se protumačiti kao narušavanje ličnih sloboda. Iako se tvrdi da su podaci sigurni, poverenje u institucije koje upravljaju tim informacijama nije svuda jednako.
Treće, ovaj sistem dodatno podvlači razliku između članica EU i zemalja van nje, naglašavajući status Srbije kao “države drugog reda”, čiji građani moraju da prolaze kroz sve rigoroznije kontrole, dok građani Unije i dalje imaju nesmetan protok.
“Ne mogu da verujem da ćemo sada morati da stojimo u redovima kao u američkim filmovima, sa sve skenerima i kamerama – zar to nije suprotno ideji otvorene Evrope?” pita se jedan korisnik iz Niša na društvenoj mreži X.
Zato je važno da javnost u Srbiji bude informisana, ali i kritična prema ovim merama. Jer iako je digitalizacija neizbežna, pitanje kako se ona sprovodi i u čijem interesu mora ostati otvoreno.
Budite informisani
Važno je da svi putnici iz Srbije budu pravovremeno informisani o novim pravilima i ne iznenade se ako ih carinici pozovu da skeniraju prste i pogledaju u kameru. Ovo je deo šire vizije EU o bezbednijim i pametnijim granicama.
Digitalno umesto pečata. Biometrija umesto čekanja. Ipak – spremite se na više čekanja, barem na početku.
