Električni uređaji u „mira“ režimu više neće prolaziti neopaženo — Evropska unija pokreće ozbiljnu energetsku ofanzivu
BRISEL – Od maja ove godine, Evropska unija započela je primenu rigoroznijih propisa kojima se cilja na sve prisutniju, ali često zanemarenu pojavu – skrivenu potrošnju električne energije. Reč je o energiji koju troše uređaji dok su u stanju pripravnosti ili delimično isključeni, a koja se godišnje meri u milijardama kilovat-sati.
Nova pravila, doneta u okviru dugoročne strategije za povećanje energetske efikasnosti, obuhvataju gotovo sve savremene elektronske uređaje, uključujući i one koji su ranije prolazili „ispod radara“ – vajfaj rutere, bežične zvučnike, električne roletne, motorizovane zavese i radne stolove. Svi oni su sada podložni strogim standardima potrošnje u pasivnom režimu.
Struja se troši i kada ništa ne radi
Mnogi potrošači nisu svesni činjenice da čak i kada je uređaj isključen daljinskim upravljačem ili samo priključen u utičnicu, on i dalje troši struju. U pitanju su tzv. fantomski ili skriveni potrošači, koji – kada se sabere ukupna energija koju crpe širom Evrope – predstavljaju ozbiljan izazov za elektroenergetski sistem i klimatske ciljeve EU.
„Punjač koji ostaje u utičnici, televizor ugašen daljinskim, mikrotalasna koja pokazuje sat – svi oni vuku energiju i kada ih ne koristimo,“ objašnjavaju iz Agencije za energetiku Srbije (AERS).
Ogromne uštede i smanjenje emisija
Prema procenama Evropske komisije, primenom novih propisa do 2030. godine moglo bi da se uštedi čak četiri teravat-sata električne energije godišnje, što je skoro duplo više od godišnje potrošnje cele Malte. Uz to, biće izbegnuta emisija od oko 1,4 miliona tona ugljen-dioksida, što će imati značajan uticaj na smanjenje zagađenja i borbu protiv klimatskih promena.
„Zamislite efekat ako samo pet punjača u domaćinstvu ostavite stalno priključenim,“ kaže inženjer energetike iz Beograda. „Možda zvuči beznačajno, ali na nivou cele EU to postaje izvor ogromne potrošnje.“
Očekuje se da će građani EU do kraja decenije uštedeti oko 530 miliona evra godišnje, i to samo zahvaljujući smanjenju pasivne potrošnje. Još veći efekti se očekuju kroz zamenu starih uređaja novim, energetski efikasnijim modelima, dok će proizvođači biti obavezni da jasno označe potrošnju uređaja u svim režimima rada.
Nove mere biće uvedene postepeno tokom sledeće četiri godine, uz obavezno obaveštavanje potrošača i davanje više transparentnih podataka o energetskoj klasi i režimima potrošnje.
Srbija prati korak sa EU
I u Srbiji se sve češće apeluje na građane da obrate pažnju na skrivene potrošače u sopstvenom domu. Iako se na prvi pogled čini da ugašeni uređaji ne troše energiju, istina je drugačija.
„Mikrotalasna peć i kad ne radi, troši struju za digitalni sat. Televizor isključen daljinskim nije zaista isključen, već spreman za brzo paljenje – to znači da i dalje troši električnu energiju,“ navodi savetnik iz jedne beogradske energetske firme.
Pametnije korišćenje za čistiju budućnost
Ove promene nisu samo tehnička regulativa – one predstavljaju deo šireg pokušaja da se promeni svest građana o upotrebi energije. Svakodnevne navike, poput vađenja punjača iz utičnice ili isključivanja laptopa umesto stavljanja u „sleep mode“, mogu imati dalekosežan efekat.
U vremenu u kojem su klimatski izazovi sve izraženiji, i najmanja promena ponašanja može biti deo većeg rešenja. Evropska unija to prepoznaje, a ostaje da vidimo koliko će brzo i ostale zemlje, uključujući i Srbiju, usvojiti isti pristup u praksi.
