Ove godine Prvi maj i Vaskrs su praktično spojeni, što je idealna prilika za odmor. Naravno, za one kojima posao to dozvoljava.
A šta kaže zakon o predstojećim neradnim danima i da li su oni dobra volja poslodavca ili njegova obaveza istraživala je novinarka Kurira Teodora Borozan u razgovoru sa Olgom Vučković Kićanović, pravnicom za radno pravo.
Ipak, postoje i delatnosti kada nije moguće ne raditi u vreme praznika.
Ima delatnosti u kojima mora da se radi, koje ne smeju da se prekinu. To su vatrogasi, hitna pomoć, neke apoteke, policija i to je uređeno njihovim zakonom. Poslodavac daje rešenje ko radi na praznik i naravno to se adekvatno nagrađuje. Ali ovo drugo što znam da želite da me pitate, to je u privatnom sektoru.
Ako vas tera poslodavac da radite za državni praznik, verski praznik ili uopšte slavu svoju, to bi trebalo da se nadoknadi sa 110% zarade. I trebalo bi to zaposleni da znaju i da traže. Jer su kazne velike. Kazne idu za pravno lice do 2 miliona, a za preduzetnika 500 hiljada. Tako da su to zaista velike kazne, može da se pozove inspekcija, ali ja uvek savetujem, najlepše je da se dogovorite sa svojim poslodavcem.
Kaže da slobodni dani zapravo ne postoje:
Slobodni dani uopšte ne postoje. Imamo neradne dane, godišnji odmor i bolovanje kad ne radimo. Ti slobodni dani su stvar dogovora poslodavca i zaposlenog, ali uopšte ne dolazi u obzir da vam zameni neradni dan, na primer, Uskrs, za drugi radni dan, na primer, sledeći četvrtak. To ne može, to treba da se prijavi inspekciji i kažem, nikad nisam za tako radikalne poteze da se momentalno prijavlja inspekciji ili tuži, ali sam u svakom slučaju za to da se porazgovara sa poslodavcem, a još više, da se napravi jedna solidarnost među zaposlenima.
