Belgija ukida zabranu iz 2003. godine i otvara vrata ponovnom razvoju nuklearne industrije, dok se sve više evropskih zemalja okreće ovom izvoru energije u potrazi za stabilnošću i klimatskim ciljevima
Belgija menja pravac: nuklearna energija ponovo u igri
Evropa ulazi u novo poglavlje energetske strategije, a jedan od najznačajnijih preokreta dolazi iz Belgije, zemlje koja je godinama važila za jednog od vodećih protivnika nuklearne energije. U istorijskom glasanju održanom 15. maja 2025. godine, belgijski parlament je ukinuo zakon iz 2003. godine, kojim je bilo predviđeno postepeno zatvaranje svih nuklearnih reaktora do 2025.
Ovom odlukom nuklearna energija dobija novu šansu u zemlji koja je do nedavno planirala da se u potpunosti odrekne ovog vida proizvodnje struje. Nova politika omogućava ne samo produženje rada postojećih reaktora, već i potencijalnu izgradnju novih nuklearnih elektrana u budućnosti.
Preokret podstaknut energetskom krizom
Originalni belgijski plan o napuštanju nuklearne energije već je bio doveden u pitanje 2022. godine, kada je rat u Ukrajini izazvao ozbiljne poremećaje na energetskom tržištu Evrope. Zbog sve veće neizvesnosti u pogledu snabdevanja gasom i rastućih cena struje, belgijske vlasti su odlučile da odlože zatvaranje reaktora za dodatnih deset godina.
Dolaskom nove konzervativne vlade na čelu sa premijerom Bartom de Veverom u februaru ove godine, postalo je jasno da će nuklearna politika biti temelj nove energetske strategije zemlje. U obrazloženju odluke, vlada je istakla potrebu za većom energetskom nezavisnošću, ali i želju da se odgovori na klimatske izazove.
Sigurnost, cena i ekologija
Belgijski ministar energetike Matje Bihe izjavio je da se nova energetska strategija zasniva na tri ključna cilja:
– Sigurnost snabdevanja, prihvatljiva cena i niska emisija ugljen-dioksida. Nuklearna energija jedina u ovom trenutku ispunjava sve tri tačke – istakao je Bihe i dodao da je Belgija u tom pogledu potpuno usklađena sa sve većim brojem evropskih zemalja koje menjaju stav prema atomskim elektranama.
„Znamo da je nuklearna energija bogat izvor koji ne emituje štetne gasove i omogućava nam da se približimo klimatskim ciljevima EU, a istovremeno obezbedi stabilno snabdevanje“, rekao je Bihe za lokalne medije.
Evropski trend povratka nuklearki
Belgija nije usamljen primer. Sve više evropskih zemalja preispituje ranije donesene odluke o napuštanju nuklearne energije. Francuska je već najavila izgradnju novih generacija reaktora, dok Nemačka, iako je formalno zatvorila svoje poslednje reaktore 2023. godine, vodi intenzivne debate o mogućnosti povratka nuklearne opcije u energetsku mrežu.
Evropska komisija takođe sve češće uključuje nuklearnu energiju u strategije za ostvarenje klimatskih ciljeva, što dodatno ohrabruje države članice da razmotre ovaj vid proizvodnje kao rešenje za budućnost.
Ekološki, ali i geopolitički izbor
Povratak nuklearne energije nije samo tehnička i ekološka odluka – to je i jasna politička poruka. U vremenu kada se Evropa suočava sa pritiscima u snabdevanju gasom iz trećih zemalja, nuklearna energija postaje sredstvo za očuvanje suvereniteta i stabilnosti.
– Nuklearka ne zavisi od političkih dešavanja u inostranstvu, ona je domaća investicija u budućnost – zaključuju analitičari iz Brisela.
Pitanje bezbednosti i otpada
Ipak, povratak nuklearnoj energiji ne dolazi bez dilema. Pitanja bezbednosti, odlaganja radioaktivnog otpada i visokih početnih troškova i dalje su aktuelna. Međutim, nove tehnologije, poput reaktora male snage i torijumskih reaktora, nude potencijalno sigurnije i održivije alternative klasičnim modelima iz 20. veka.
U tom smislu, odluka Belgije može se posmatrati i kao signal za intenzivnije ulaganje u inovacije u nuklearnoj industriji.
Energetska budućnost Evrope sve više osvetljena atomskom svetlošću
Evropa ulazi u novu fazu energetske politike u kojoj se nuklearna energija više ne vidi kao pretnja, već kao prilika. Belgijski zaokret nije kraj priče – on je samo deo šireg evropskog trenda redefinisanja odnosa prema jednoj od najmoćnijih, ali i najkontroverznijih tehnologija današnjice.
