Evropska komisija zbog suša savetuje ponovnu upotrebu vode u poljoprivredi

Photo Vecteezy

Evropska komisija objavila je smernice za bezbedno korišćenje tretiranih gradskih otpadnih voda za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, usled ekstremnih suša s kojima se ovog leta suočava veliki deo Evrope.

,,S obzirom da je nekoliko članica sve više pogođeno sušama, ponovna upotreba vode iz potrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda  može postati ključno sredstvo da se obezbedi dodatan siguran i predvidiv izvor vode, istovremeno povećavajući sposobnost EU da se prilagodi klimatskim promenama’’, saopštila je Evropska komisija 3. avgusta.

Evropski komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijus Sinkevičius izjavio je da su resursi slatke vode oskudni i sve više ugroženi i da smernice Komisije mogu da doprinesu sigurnom prometu prehrambenih proizvoda uzgajanih pomoću korišćene vode širom EU.

,,U vreme nezapamćeno visokih temperatura, moramo da prestanemo da trošimo vodu i da efikasnije koristimo taj resurs kako bi se prilagodili klimatskim promenama i obezbedili sigurnost i održivost našeg poljoprivrednog snabdevanja’’, rekao je Sinkevičius.

Ekstremne suše uzrokovane klimatskim promenama izazivaju sve veći strah da će ugroziti prinose useva, otežati uslove za proizvodnju i povećati cene hrane.

U Francuskoj i delovima Engleske u julu su zabeležene rekordne suše.

U Francuskoj, koja je zbog velikih suša uvela ograničenja upotrebe slatke vode, u julu je palo samo 9,7 milimetara kiše, prema podacima nacionalne meteorološke službe.

To je za 84 odsto manje od prosečnih nivoa za taj mesec u periodu od 1991. do 2022, pa je ovaj jul bio najsušniji mesec od marta 1961. godine. Ministar za životnu sredinu Kristof Bešu izjavio je da je u julu bilo samo 12 odsto potrebnih padavina.

Farmeri imaju poteškoće da nahrane stoku zbog isušenih travnjaka, a navodnjavanje je zabranjeno u velikim oblastima na severozapadu i jugoistoku zbog nestašica slatke vode.

Francuska je četvrti izvoznik pšenice i u prvih pet izvoznika kukuruza u svetu, a slaba žetva zbog suša može dodatno opteretiti snabdevanje žitom koje je teško pogođeno posle ruskog napada na Ukrajinu.

U južnim i istočnim delovima Engleske prošli mesec je takođe bio najsušniji jul do sada zabeležen.

Neki snabdevači vodom su već najavili restrikcije koje pogađaju milione ljudi, a proizvođači voća i povrća su upozorili da će imati manju količinu nekih proizvoda, na primer pasulja i bobičastog voća.

Zbog poskupljenja goriva i hrane inflacija u junu u Velikoj Britaniji je dostigla 40-godišnji maksimum.

Za nekoliko područja Španije se za ovu sedmicu najavljuju temperature do 40 stepeni. Dugotrajne vrućine pogoršavaju problem nestašice vode u poljoprivredi, koji traje još od prošle zime, pa su uvedena ograničenja korišćenja vode u najpogođenijim oblastima.

Vlada je saopštila ove sedmice da je popunjeno samo 40 odsto kapaciteta rezervoara vode.

Berba maslina sa nenavodnjavane zemlje će iznositi manje od 20 odsto proseka tokom proteklih pet godina. Španija isporučuje gotovo polovinu svetskog maslinovog ulja.

I Portugal se suočava s „najvećom sušom ovog veka“, upozorio je ministar za životnu sredinu Hose Duarte Kordeiro.

Portugal je, kao i Poljska, apelovala na građane da štede vodu.

Evropska komisija je u proceni ažuriranoj prošlog  meseca navela da se 44 odsto EU i Velike Britanije trenutno suočava sa „upozoravajućim“ nivoom suše.

Komisija je upozorila da će zbog niske vlažnosti zemljišta nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Rumuniju, Španiju, Portugal i Italiju, imati smanjene prinose useva ove godine.

Izvor: EURACTIV/Beta

Related articles

Danas slavimo Prepodobnog Jakova Ispovednika STUDENTI I ĐACI, POMOLITE SE OVOM SVECU

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 3. aprila, obeležavaju Prepodobnog Jakova Ispovednika. Mesto rođenja Svetog Jakova nije poznato, kao ni mesto njegovog episkopstvovanja, ali ono što se zna je da je živeo po Hristovim zakonima u postu i molitvi. Ovaj svetitelj, zavolevši od mladosti podvižnički život, zamonaši se. Čistio je svoju dušu postom, bdenjem […]

Sa ekonomske tačke gledišta, kakav je značaj ulaganja u zlato u odnosu na druge oblike ulaganja?

Ulaganje u zlato očigledno nije isto što i ulaganje u takozvani proizvodni kapital kao što su akcije. Za razliku od ulaganja u deonice, zlato ne stvara dodatnu vrednost kroz inovacije, istraživanje ili razvoj. Uspešne firme stvaraju dodatnu vrednost svojim učešćem u profitabilnoj preduzetničkoj aktivnosti koja zauzvrat nagrađuje investitore u vidu dividendi. Međutim, akcionari preuzimaju na […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *