Evropska finansijska tržišta otvorila su novo trgovanje bez jedinstvenog trenda. Dok su pojedini berzanski indeksi ostvarili rast, drugi su dan započeli u minusu, što odražava oprez investitora usled neizvesnosti na globalnim tržištima.
Istovremeno, cene nafte nastavile su uzlazni trend, dok su zlato i pšenica zabeležili pad vrednosti. Takva kretanja ukazuju na različita očekivanja učesnika na tržištu u vezi sa privrednim rastom, inflacijom i budućom monetarnom politikom. Prema jutarnjim tržišnim podacima, američka sirova nafta WTI poskupela je za 1,17 odsto i dostigla 69,38 dolara po barelu, dok je cena Brent nafte porasla za 1,19 odsto, na gotovo 72,9 dolara po barelu.
Rast cena energenata dolazi u trenutku kada tržišta pažljivo prate globalnu potražnju i moguće promene u proizvodnji, dok investitori procenjuju kako bi aktuelna geopolitička i ekonomska dešavanja mogla da utiču na naredna kretanja.
Berzanski indeksi beleže različite rezultate
Među vodećim evropskim indeksima nije bilo jedinstvenog pravca. Nemački DAX oslabio je za 0,19 odsto, dok je moskovski MOEX zabeležio pad od 1,21 odsto. S druge strane, pozitivno raspoloženje zadržalo se na pojedinim tržištima. Francuski CAC 40 porastao je za 0,66 odsto, dok je britanski FTSE 100 ojačao za 0,41 odsto, zahvaljujući rastu pojedinih sektora i većem interesovanju investitora za defanzivne akcije.
Analitičari ističu da tržište i dalje reaguje na globalne makroekonomske signale, zbog čega su dnevne oscilacije među evropskim indeksima postale izraženije nego prethodnih nedelja. Ulagači nastavljaju da pažljivo procenjuju ekonomske pokazatelje i očekivanja u vezi sa kamatnim stopama, što i dalje predstavlja jedan od glavnih pokretača berzanskih kretanja.
Tehnološki sektor pod pritiskom, gas stabilan
Evropske berze zabeležile su pojačanu prodaju tehnoloških akcija, nakon što je prethodno sličan trend bio prisutan na azijskim tržištima. Poseban pritisak osetile su kompanije iz sektora poluprovodnika, čije su akcije nastavile da gube na vrednosti.
Slabljenje tehnološkog sektora odrazilo se i na ukupno raspoloženje investitora, budući da su upravo akcije iz ove industrije poslednjih godina bile među glavnim pokretačima rasta berzanskih indeksa. Na energetskom tržištu nije bilo većih iznenađenja. Fjučersi prirodnog gasa za avgust na amsterdamskoj berzi TTF trgovali su se po ceni od 44,39 evra za megavat-sat, što ukazuje na relativno stabilna očekivanja učesnika tržišta.
Na deviznom tržištu evro je zadržao stabilan odnos prema američkom dolaru, pa se zajednička evropska valuta trgovala po kursu od oko 1,143 dolara.
Pad zlata i pšenice, pažnja usmerena ka Federalnim rezervama
Za razliku od nafte, zlato je izgubilo deo vrednosti, spustivši se na oko 4.130 dolara za trojsku uncu. Istovremeno je pala i cena pšenice, koja se trgovala po približno 6,02 dolara za bušel, što odražava promenjena očekivanja na robnim tržištima. Na američkom tržištu prethodni trgovinski dan završen je u pozitivnom tonu. Dow Jones, S&P 500 i Nasdaq ostvarili su rast, pri čemu je Dow Jones dostigao novu rekordnu vrednost, što je dodatno ohrabrilo deo investitora.
Tokom ove sedmice fokus finansijskih tržišta biće usmeren na Federalne rezerve SAD. Investitori očekuju objavljivanje zapisnika sa junskog sastanka o monetarnoj politici, jer bi on mogao da pruži nove smernice o budućem kretanju kamatnih stopa i daljem pravcu svetskih finansijskih tržišta.
Dok tržišta čekaju nove signale centralnih banaka, očekuje se nastavak povećane volatilnosti na berzama, kao i brze reakcije investitora na svaku novu ekonomsku informaciju.
