Evropski berzanski indeksi zabeležili su rast nakon što je predsednik SAD-a Donald Tramp najavio uvođenje novih carina na uvoz čelika i aluminijuma, što je izazvalo uzburkanost na tržištima širom sveta. Istovremeno, cena zlata je dosegla novi istorijski maksimum, dok su američki indeksi zabeležili pad usled tih najava. Ova situacija izaziva veliku pažnju na globalnim tržištima, a najnoviji podaci pokazuju značajnu razliku u trendovima između evropskog i američkog tržišta.
Porast na evropskim tržištima
Na evropskim tržištima, Frankfurtski DAX porastao je na 21.845,50 poena, dok je britanski FTSE 100 dostigao 8.722,65 poena, a francuski CAC 40 zabeležio porast na 8.000,38 poena. Moskovski MOEKS je porastao na 2.988,42 poena. Ovi pokazatelji ukazuju na pozitivan trend na evropskim tržištima, koji je izazvan pozitivnim reakcijama na najave o uvođenju carina u Sjedinjenim Američkim Državama.
Pad u Americi usled trgovinske nestabilnosti
S druge strane, američki berzanski indeksi doživeli su pad. Dow Jones pao je na 44.303,40 poena, S&P 500 na 6.025,99 poena, a Nasdaq na 19.523,40 poena, što pokazuje negativnu reakciju američkog tržišta na najavu carina. Ekonomisti predviđaju da će ovo povećanje carina, koje stupa na snagu danas, dovesti do većih troškova za američke potrošače, što utiče na opštu trgovinsku nestabilnost.
Nove carine i odgovor Evrope
Donald Tramp je nedavno najavio da će uvesti carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma, što je izazvalo globalnu trgovinsku pometnju. On je takođe najavio da će u utorak ili sredu uvesti i dodatne carine. Ove najave usledile su nakon prethodnih napetosti u trgovinskim odnosima između SAD-a i Evropske unije. Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će Evropska unija odgovoriti na ove carine „u roku od sat vremena“ ako Tramp ostvari svoje pretnje. Ovaj odgovor ukazuje na ozbiljnost trgovinskih tenzija između dva ekonomska giganta.
Cena zlata na novom maksimumu
Najveći skok, međutim, zabeležena je na tržištu zlata, čija cena je dostigla novi istorijski maksimum od 2.894,04 dolara po unci. Investitori sada sve više ulažu u zlato kao sigurnu luku u vremenu trgovinskih nesigurnosti i ekonomskih turbulencija. Ovaj porast cene zlata odražava povećanu potražnju za plemenitim metalima, koji tradicionalno imaju stabilnu vrednost u vremenima kriza.
Cene nafte i gasa i dalje u fokusu
Na tržištima energije, cena sirove nafte porasla je na 71,43 dolara po barelu, dok je Brent nafta dostigla 75,11 dolara po barelu. Ova cena nafte nastavlja da raste zbog globalne potražnje i politickih nesigurnosti. Sa druge strane, evropski fjučersi gasa su se otvorili po 57 evra za megavat-sat, što takođe ukazuje na značajnu volatilnost na tržištima energije.
Na valutnom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar pala je na 1,03141, što je pad od 0,13 odsto u odnosu na prethodni petak. Ovaj pad odražava izazove u odnosima između Evrope i SAD-a, ali i opštu dinamiku globalnih tržišta.
Trgovinska nesigurnost izazvana najavama Trampa o novim carinama i globalnim ekonomskim faktorima stvara neizvesnost na tržištima širom sveta. Evropa je u ovom trenutku na uzlaznoj putanji, dok Sjedinjene Američke Države doživljavaju pad. Cena zlata i nafte i dalje će biti ključni pokazatelji za sledeće korake u globalnoj ekonomskoj dinamici, dok trgovinske tenzije nastavljaju da oblikuju stanje na tržištima.
