Prvi zakon o veštačkoj inteligenciji na svetu, Zakon o veštačkoj inteligenciji Evropske unije (AI Act), zvanično je stupio na snagu u četvrtak. Ovaj zakon predstavlja ključnu prekretnicu u naporima EU da reguliše tehnologiju veštačke inteligencije.
Evropski parlament je usvojio ovaj zakon u martu ove godine, a Savet je dao konačno odobrenje u maju. AI Act je sveobuhvatan pravilnik za upravljanje veštačkom inteligencijom u Evropi i može poslužiti kao model za druge vlade koje tek razvijaju smernice za ovu tehnologiju. Iako Srbija nije članica EU, očekuje se da će prilagoditi svoja pravila ovom zakonu.
Zvaničnici tvrde da će AI Act zaštititi osnovna prava građana EU, ali i podsticati investicije i inovacije u industriji veštačke inteligencije. Zakon pokriva svaki proizvod ili uslugu ponuđenu u EU koja koristi veštačku inteligenciju, bilo da je reč o velikim tehnološkim gigantima ili lokalnim startapima. Ograničenja su podeljena na četiri nivoa rizika, a većina AI sistema spada u kategoriju niskog rizika, kao što su sistemi za preporuku sadržaja ili filteri za spam.
Regulisanje AI tehnologije
Margret Vestager, izvršna potpredsednica Evropske komisije, izjavila je: „Evropski pristup tehnologiji stavlja ljude na prvo mesto i osigurava da su prava svih očuvana.” Dodala je da je EU sa AI Actom preduzela važan korak kako bi osigurala da prihvatanje AI tehnologije poštuje pravila Unije.
AI sistemi koji predstavljaju „neprihvatljiv rizik“, poput sistema za socijalno ocenjivanje, prediktivnu policijsku procenu i prepoznavanje emocija u školama i na radnim mestima, biće zabranjeni do februara. Pravila za AI modele opšte namene, kao što je GPT-4, stupiće na snagu do avgusta 2025. OpenAI je saopštio da je „posvećen usklađivanju sa AI Actom i da će blisko sarađivati sa evropskom AI kancelarijom u Briselu dok se zakon bude implementirao.“
Četbotovi će morati informisati korisnike da komuniciraju sa mašinom, a sadržaj generisan veštačkom inteligencijom, poput dipfejkova, mora biti jasno označen. Do sredine 2026. godine kompletan set regulativa, uključujući ograničenja za AI visokog rizika, biće na snazi. Kompanije koje se ne pridržavaju pravila suočavaju se sa kaznama do sedam odsto godišnjeg globalnog prihoda.
Dr Lilijan Balatsu, ekspertkinja za jezik veštačke inteligencije i savetnica Vodafona, ističe da će razvoj veštačke inteligencije imati značajan uticaj na oblasti telekomunikacija, bankarstva i digitalne transformacije. Napominje da AI može postati nesiguran zbog pristrasnosti u algoritmima, dipfejkova i pretnji privatnosti.
-
AI će se sve više koristiti u sistemima kritičnim za sigurnost – kaže dr Balatsu. – Sajberkriminalci mogu koristiti dipfejkove za obmanu zaposlenih i otkrivanje osetljivih informacija ili odobrenje lažnih transakcija.
Stupanje na snagu AI Acta predstavlja veliki korak napred u regulisanju veštačke inteligencije. Evropska unija je time pokazala ozbiljnost u pristupu ovoj tehnologiji, postavljajući standarde koji će zaštititi građane i podsticati razvoj inovacija.
