Novi alat obećava personalizaciju, ali otvara vrata ka potpunom nadzoru nad vašim privatnim životom
Naizgled korisna funkcija, u pozadini masovni uvid
Fejsbuk, koji je već poznat po brojnim kontroverzama kada je u pitanju zaštita privatnosti, ponovo je na udaru javnosti. Ovaj put zbog nove funkcije koja korisnicima nudi AI restajling fotografija i preporuke, ali po cenu potpunog pristupa svim slikama sa vašeg telefona – uključujući i one koje nikada niste podelili, niti imali nameru da podelite.
Prema informacijama koje su objavili stručnjaci iz Malwarebytes, nova politika privatnosti Fejsbuka omogućava uvid u ceo vaš foto-album, uključujući i snimke koji se nalaze samo u lokalnoj memoriji telefona. Sve u ime razvoja veštačke inteligencije i unapređenja korisničkog iskustva. Međutim, iza te retorike krije se ozbiljna opasnost po ličnu slobodu i digitalni identitet korisnika.
Fotografije kao gorivo za algoritam
Kompanija tvrdi da prikupljene fotografije koristi za prepoznavanje lica, objekata i kreiranje “kreativnih alata”, ali stvarnost je daleko složenija i, za mnoge, neprijatnija. Kada korisnik prihvati nove uslove korišćenja, on faktički prepušta potpunu kontrolu nad svojim slikama. Ti vizuelni podaci mogu se koristiti za izradu detaljnih psiholoških i potrošačkih profila, koji se potom targetirano plasiraju u marketinške kampanje.
“U momentu kada kliknete ‘Prihvatam’, vi više ne odlučujete kako će vaše fotografije biti obrađene i ko će ih gledati. A to je ogromna cena za jednu naizgled bezazlenu funkciju,” upozorava nezavisni stručnjak za bezbednost podataka Milan N. iz Beograda.
Nadzor prerušen u korisnost
Iako je ova funkcija trenutno opciona i aktivira se ručno, mnogi korisnici ni ne shvataju do kraja koliko širok pristup ustupaju aplikaciji. Ne samo da se analiziraju svi fajlovi, već je moguće i da ih pregledaju ljudi iz Fejsbukovog eksternog tima, uz potencijalnu automatizovanu obradu u nepoznate svrhe.
Dodatni problem predstavlja činjenica da Fejsbuk zabranjuje postavljanje fotografija drugih osoba bez njihove saglasnosti, čime automatski implicira da se i slike dece mogu naći pod analizom, što direktno krši načela GDPR-a i otvara ozbiljna etička pitanja u vezi sa zaštitom maloletnika na internetu.
Kako Srbija stoji u svemu tome?
U Srbiji je nadzor nad digitalnim servisima i zaštita podataka znatno slabija nego u EU. Iako postoji Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, njegova primena u praksi često je spora i neefikasna. U situacijama poput ove, kada se korisnicima ne nude jasna objašnjenja, ni jednostavne opcije kontrole, većina ostaje neinformisana – i samim tim nezaštićena.
“Ljudi često prihvataju sve uslove samo da bi mogli da koriste aplikaciju bez smetnji, ne čitajući sitna slova koja im oduzimaju privatnost,” kaže Irena M., pravnica za digitalna prava.
Ne delite sve s oblakom
Ako koristite pametni telefon, važno je da znate da ni jedna aplikacija ne bi trebalo da ima pristup celom sadržaju vašeg uređaja bez jasnog odobrenja i kontrole. U slučaju Fejsbuka, iako postoji opcija isključivanja ove funkcije, korisnici su već u velikom riziku ako su je jednom uključili.
“Pre nego što podelite bilo šta sa servisom u oblaku, zapitajte se: da li toj kompaniji zaista verujem?” – poručuju stručnjaci za bezbednost.
U vremenu kada se lična privatnost sve više svodi na polje manipulacije i komercijalne eksploatacije, pravovremena informisanost i pažljivo čitanje uslova korišćenja aplikacija postaje osnovna alatka samoodbrane.
