Porezi za bogate, zamrzavanje socijalnih davanja i seča praznika – Bajruov plan izazvao politički potres i osudu opozicije
Francuska je zakoračila u najradikalniji talas štednje u poslednjih nekoliko decenija, a predlog premijera Fransoe Bajrua da se ukinuu dva državna praznika – Uskrs i Dan pobede 8. maja – radi povećanja produktivnosti, pokrenuo je snažne političke i društvene reakcije širom zemlje.
Dok Bajru govori o “neophodnim koracima za spas privrede”, opozicija i deo javnosti vide u tim merama direktan napad na francuski identitet, istoriju i socijalni ugovor koji je decenijama oblikovao ovu naciju.
Finansijska kriza koja se ne da sakriti
Francuski javni dug dostigao je 3,3 biliona evra, što čini 114% BDP-a, dok je budžetski deficit premašio 5,8% BDP-a tokom 2024, značajno premašujući granicu Evropske unije od 3%. To je, prema Bajruovim rečima, bio “alarm koji više ne možemo da ignorišemo”.
Zato je predstavljen sveobuhvatan paket mera štednje, koji uključuje uvođenje tzv. “solidarnog doprinosa” za najbogatije, proširenje već postojećih poreza za one sa prihodima iznad 250.000 evra godišnje, smanjenje izdataka za zdravstvo, kao i zamrzavanje penzija i socijalnih davanja na nivou iz 2025. godine.
„Napori nacije moraju biti pravedni. Oni koji imaju više, treba da doprinesu više. Francuska ne može više da živi iznad svojih mogućnosti,“ izjavio je Bajru, pokušavajući da opravda nepopularne poteze.
Seča praznika: proizvodnja ili provokacija?
U fokusu javnosti ipak su se našli najkontroverzniji predlozi – ukidanje praznika Uskrsa i Dana pobede, kako bi se povećao broj radnih dana i poboljšala produktivnost.
Ovakva ideja naišla je na oštru osudu, posebno iz redova desnice. Žordan Bardela, lider Nacionalnog okupljanja, izjavio je da je reč o “napadu na našu istoriju, naše hrišćanske i patriotske korene”.
Oglasili su se i sindikati, poručujući da je „nedopustivo“ da radnici plaćaju cenu fiskalne neodgovornosti vladajuće elite, i najavili mogućnost štrajkova.
Bezbednost ispred socijalne zaštite
U isto vreme dok se gase praznici i zamrzavaju penzije, vojni budžet Francuske beleži ubrzan rast. Planirano je da dostigne 64 milijarde evra do 2027. godine, što je gotovo dvostruko više nego 2017.
Predsednik Emanuel Makron već je najavio dodatnih 6,5 milijardi evra za sektor odbrane u naredne dve godine, obrazlažući to rastućim bezbednosnim rizicima i mogućnošću “velikog rata u Evropi” do 2030. godine, pri čemu se Rusija navodi kao jedna od ključnih pretnji.
Kremlj je, očekivano, demantovao bilo kakve agresivne planove, optuživši NATO i zapadne zemlje da koriste “rusku pretnju kao izgovor za sopstvenu militarizaciju”.
Opozicija besna, zahteva ostavku
Levičarske partije kritikuju vladu da pod krinkom bezbednosti žrtvuje najosetljivije slojeve društva. Žan-Lik Melanšon, lider pokreta Nepokorena Francuska, nazvao je predloženi plan “moralnim slomom jedne republike” i zatražio Bajruovu ostavku.
„Ovo više nije ekonomska reforma – ovo je otvorena politička agresija nad sopstvenim narodom. Nema opravdanja da se siromašni guraju u još dublju bedu, dok vojna industrija cveta,“ poručio je Melanšon iz skupštinske sale.
Šta dalje?
Bajru sada mora da obezbedi širu parlamentarnu podršku kako bi sprovao predložene promene, što neće biti jednostavno s obzirom na rastuće tenzije i najavljene proteste. Kompletan budžetski plan biće predstavljen u oktobru, ali već sada je jasno da će Francuska platiti visoku političku cenu za svaki korak koji načini.
Za mnoge građane, najveći strah nije gubitak praznika, već gubitak vere u socijalnu pravdu i jednakost, vrednosti na kojima je francuski sistem decenijama opstajao.
