„Severnim tokom“, koji je za Evropu sada ključni gasovod, stiže 60 odsto manje gasa, a tek sledi njegov remont koji će u potpunosti prekinuti isporuku gasa od 11. do 21. jula. Ne nazire se kraj energetske krize koju je sve teže kontrolisati. Članice Evropske unije prema planovima za vanrednu energetsku situaciju, građane pozivaju na rigoroznu štednju, a idustrijske potrošače upozoravaju da se spreme na redukcije i pre zime.
Nemačka vlada obezbedila je 15 milijardi evra kredita za skladištenje gasa za zimu, ali iz Agencije za energetiku poručuju da to nije dovoljno. Prvi na udaru restikcija biće veliki potrošači, fabrike, pa iz Nemačke federacije sindikata i Udruženja gradova upozoravaju da poremećaji u snabdevanju prete da blokiraju privredu zemlje.
„To znači, ako ne dobijamo gas, naši metali se više ne proizvode. Onda se više neće proizvoditi ni vetroturbine, solarni paneli i akumulatori za automobile“, kaže portparolka „Aurubisa“ Angela Seidler.
„Ako ne proizvodimo, nemamo posla za ljude, a ako nemamo posla za ljude, prva stvar koju možemo uraditi je skraćeni rad. Dalje ćemo videti“, ističe Fauzi el Kabani iz kompanije za pločice „Bojzenburg“.
I Francuska, Austrija i Italija su proglasile drugi stepen upozorenja na nestašicu gasa. Kako bi sprečila kolaps u snadevanju, Nemačka preko Brisela pokušava da ubrza remont „Simensove“ opreme za gasovod „Severni tok 1“ koji radi Kanada, a koja je zbog rata u Ukrajini pod sankcijama.
Situacija je trenutno pod kontrolom, navodi senator za životnu sredinu Hamburga Jens Kerstan.
„Moći ćemo da snabdevamo industriju gasom, ali po visokim cenama. A na zimu će biti kritično kada stanovništvo počne da troši gas da greje domove, onda ćemo morati da redukujemo“, kaže Kerstan.
„Pred nama je gasna kriza, industrija će moći da proizvede samo ono što je apsolutno neophodno. Drugačije rečeno, čokoladni kolačići su luksuz, nikome nisu potrebni. Važno je da se pokriju osnovne potrebe potrošača i da zaposleni zadrže svoja radna mesta, gde god je to moguće“, smatra šef analize tržišta kapitala „Bader banke“ Robert Halver.
Manje isporuke ne samo da su pogurale cenu gasa preko 1.600 evra već i cenu struje koja na evropskim berzama ponovo premašuje 350 evra za megavat-sat.
„Za četvrti kvartal oktobar, novembar i decembar struja se prodaje za 400–410 evra, a cele sledeće 2023. cena je oko 300 evra po megavat satu, što znači da su to jako, jako visoke cene koje su bile pre ove krize i iznosile oko 50-60 evra po megavat satu“, navodi lider za energetiku u „Dilojtu“ Željko Marković.
Širom Velike Britanije građani besni zbog cena goriva blokirali su auto-puteve i izazvali haos u saobraćaju.
Šri Lanka je uvela trosatne dnevne restrikcije struje, jer ne mogu da isporuče dovoljno goriva za elektrane.
To je prva zemlja koje je u poslednjih pola veka obustavila i prodaju goriva na pumpama. Potvrdili su da nemaju novca za kupovinu nafte. Sledeća isporuka je tek 22. jula, a benzina i dizela na zalihama kažu, imaju za manje od jednog dana.
Izvor: RTS
