GDE SMO NA ENERGETSKOJ MAPI EVROPE: Srbija će ostati stabilna, iako će energetska kriza tresti svet i u 2022

Iako energetska kriza trese gotovo ceo svet, a cene struje i gasa su dostigle astronomske vrednosti, Srbija se i pored nedavnog kolapsa u proizvodnji električne energije i problema vezanim za isporuku plavog energenta, neće naći u društvu onih država koje uvode restrikcije, ali ni onih kojima će računi biti drastično uvećani.

To se odnosi i na struju i gas, i ta kratkoročna mera je izvesna do kraja grejne sezone, kao što je izvesno i da postojeći kapaciteti, bar u proizvodnji električne energije, na evropskoj mapi, Srbiju svrstavaju dugoročno u energetski stabilne države. Uslov je da se termoelektrane ne zatvaraju, već osavremene i prilagode evropskim ekološkim standardima.

To su neki od zaključaka konferencije “Srbija na energetskoj mapi Evrope – izazovi i alternative” koju su organizovali i European Communication Centar i Blic uz stav da takav koncept treba da se definiše i u nacionalnoj strategiji energetike, jer je struja iz OIE, po receptu EU, za nas još uvek priča na dugačkom štapu.

Da bi bio što kraći moraju se savladati veliki izazovi kako bi se zadržao status energetski stabilne države a konkretne aktivnosti za takav koncept moraju se definisati i u nacionalnoj strategiji energetike jer struja iz zelene energija, po receptu EU, za Srbiju je još uvek neprimenjiva.

Zbog moratorijuma neprimenjiva je i energija iz nuklearki, što po mišljenju učesnika ovog skupa, treba izmeniti da bi se dugoročno izbegla nestabilnost u funkcionisanju sistema, kakav je nedavno bio slučaj.

Po rečima Aleksandra Jakovljevića, direktora Sektora za strategiju JP EPS, takva situacija se neće ponoviti, jer je ova kompanija obezbedila dovoljne količine energije.

– Naši korisnici u narednom periodu nemaju razloga za brigu jer restrikcija neće biti, a neće biti do kraja grejne sezone ni povećanja cena za domaćinstva iako je na tržištu vrednost energenata na istorijskom maksimumu. Što se tiče privrede, EPS je jedan od 63 snabdevača, i u tom delu važe tržišni parametari. Vlada nam je dala preporuku, koju smo mi ispoštovali, da cene za novembar i decembar ostanu nepromenjene odnosno da budu u skladu sa postojećim ugovorima. Trenutno su u toku razgovori kako da se obračun radi za narednu godinu – naveo je Jakovljević na konferenciji “Srbija na energetskoj mapi Evrope – izazovi i alternative”.

S njim se saglasila i Jelica Putniković, urednica portala “Energija Balkana”.

– Svaka država pravi sopstvenu strategiju da prevaziđe ove teškoće. Treba da se napravi strategija kako da se pomogne privredi a da se ne uništi EPS kao kompanija. U Grčkoj su prognoze da će cena po megavat satu biti 330 do 340 evra, što je pet puta skuplje nego što je naša privreda kupovala letos. Mislim da će energetski haos trajati do kraja 2022. jer su na snazi geopolitičke igre oko gasa. Drugim rečima cene struje i gasa neće se stabilizovati dok ne prođe sezona i dok se ne reši pitanje Severnog toka – navela je Putniković.

Jelica Putniković navodi da alternativa srpskim termoelektranama još nije na vidiku jer još uvek nema nekog drugog stabilnog izvor energije.

– Za nas je rano da 2050. godine ugasimo sve termoelektrane jer će Indija i Kina ugalj sačuvati do 2060 odnosno 2070. godine iako imaju mnogo više novca i izgrađene nuklearne zelene kapacitete. Mi sada imamo razne stavove o kimatskim promenama gde svi upiru prst u ugalj kao zagađivač, a niko ne pominje druge zagađivače. A termoelektrane ako se dovedu do najviših standarda onda mogu da budu alternativa – tvrdi Putniković.

Predsednica Odbora za energetiku NSRS, dr. Aleksandra Tomić je istakla blisku vezu energetike sa ekonomijom i finansijama.

– Dostupnost energenata, količine i kvalitet direktno utiču na cenu, a ta cena direktno utiče na budžet. Imali smo otvorenu sednicu Vlade na kojoj ste mogli da čujete da je radi balansiranja same mreže, na sat vremena mreža morala da uveze električnu energiju po ceni od 330 evra po megavatu, a mi smo pričali o ceni od 55 evra po megavatu i 110 evra po megavatu za privredu. To automatski utiče na budžet svake države, navodi Tomić

Ona je dodala, da kada nastanu problemi u ovom polju, svaka država se snalazi na svoj način.

– Vidite da su Zeleni doneli odluku da Severni tok ne može da ide kroz Nemačku dok se ne registruje firma u Nemačkoj. To automatski košta budžet 60 milijardi evra. Oni su dovoljno bogata država da mogu da priušte sebi takve odluke. Mi male države ovde u regionu moramo da vodimo pažljivu politiku, kada govorimo o termoelektranama. One moraju da budu pristutne da bi naši potrošači imali dovoljno energije, i kada govorimo o privredi i o stanovništu, kaže ona.

– Mi smo u parlamentu ratifikovali kredite da bi mogla da se izvrši gasifikacija i Kolubarskog okruga, i Zaječarskog i Borskog. Ratifikovali smo i 80 miliona evra, da bi se Zlatiborski okrug gasifikovao od strane Srbijagasa. Šta želimo da pokažemo? Prelazimo na čiste energije, ali to sve ima svoj put i sve to košta, ističe Tomić i dodaje da država mora jako odgovorno da nosi odluke u energetici.

Što se tiče samog stanovništva, ona ističe da nema potrebe za brigu.

– Cena električne energije ostaje ista. Ono što je za državu briga je cena električne energije i gasa, tvrdi Tomić.

Related articles

Delegacija Novosadskog sajma u poseti Poljoprivrednom sajmu u Češkoj

Generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković i Izvršni direktor za sajamsku delatnost, Boris Nadlukač, posetili su međunarodni poljoprivredni sajam Zemlja hraniteljka (Země živitelka), koji se održava u Češkim Buđejovicama, od 25. do 30. avgusta. Tom prilikom, generalni direktor Sajma, Slobodan Cvetković imao je susret sa ministrom poljoprivrede Republike Češke, Zdenek Nekulom, kao i sa rukovodstvom […]

photo: Vecteezy

ZBOG RODITELJA NEKA IMENA SU ZAKONOM ZABRANJENA: Zamislite dete koje se zove Hitler, Spanać ili Marsovac?!

U želji da svom detetu daju zanimljivo i originalno ime, roditelji često preteraju. Tako neki ljudi ceo život nose neobično ime. Mnoga imena su toliko neobična i čudna da deca tokom odrastanja nailaze na zadirkivanja, pa i zlostavljanja. Doduše, neki mogu da promene ime kada postanu punoletni, ali ožiljci ostaju. Upravo zbog takvih roditelja, neka neobična imena […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.