Grad preuzima imovinu preminulih bez naslednika i planira upravljanje
Grad Koprivnica trenutno završava plan upravljanja nekretninama za narednu godinu, dokument u kojem se detaljno navodi sve što grad poseduje, kao i način na koji će se tim objektima upravljati. Dok su mnogi objekti jasno prepoznatljivi – vrtići, škole, društveni domovi u prigradskim naseljima i sedišta gradskih preduzeća – značajan deo posla grada čini imovina koja dolazi u posed po sili zakona.
Na osnovu Zakona o nasleđivanju, lokalne samouprave stiču vlasništvo nad nekretninama, pokretninama i svim pravima i obavezama preminule osobe kada zakonski naslednici odustanu od nasleđa ili kada dugovi preminulog premašuju vrednost imovine. Ovakva praksa omogućava gradu da preuzme imovinu, ali i da odgovara za dugove samo do visine nasleđenog.
Stanovi i garaže: kako se koristi nasledjena imovina
Od 2016. godine, Grad Koprivnica je 78 puta bio naslednik nekretnina, što je, kako ističu u Gradskoj upravi, “mnogo administrativnog posla sa gotovo nikakvom finansijskom koristi za grad”.
Trenutno, grad poseduje 11 stanova, od kojih deset koriste zakupci sa zaštićenom zakupninom, dok je jedan stan namenjen privremenom boravku osoba čiji su domovi oštećeni u požaru, elementarnoj nepogodi ili ruševnosti.
Pored stanova, grad upravlja i 31 garažom na Trgu podravskih heroja, koje se daju u zakup putem javnog konkursa. Sve garaže su trenutno izdate, a nove prijave se raspisuju kada se neka oslobodi. Kako ističu u upravi, garaže su u lošem stanju, pa se planira razmatranje nove namene tih prostora.
Atraktivne i kulturno značajne zgrade
Najatraktivnija među nekretninama koje su trenutno van funkcije je Merićeva zgrada na Zrinskom trgu, čija je prodaja poništena jer je nekretnina prijavljena za EU fondove. Ovaj program finansira obnovu javnih objekata u frekventnim gradskim zonama, čime se potencijalno čuva i unapređuje kulturno nasleđe grada.
Van funkcije su i zgrade broj 3, 5 i 7 na Đelekovečkoj cesti, u blizini spomen područja Danica. Ove nekretnine su spomenici kulture, ali su potpuno dotrajale i zahtevaju ozbiljne intervencije. Tu je i oronula neobarokna kuća u Esterovoj 19, takođe kulturno dobro, koja se trenutno obnavlja evropskim sredstvima.
Preuzimanje i upravljanje ovakvom imovinom nije samo administrativni izazov. Grad Koprivnica kroz ovakve projekte kombinuje očuvanje kulturnog nasleđa, planiranje prostora i odgovorno finansijsko upravljanje, dok istovremeno stvara uslove za moguće nove investicije i društvenu korist.
Nasleđe koje oblikuje budućnost grada
Iako preuzeta imovina ponekad dolazi sa složenim obavezama, svaki objekat predstavlja potencijal za razvoj i unapređenje gradskog prostora. Grad Koprivnica nastavlja da balansira između očuvanja kulturnog nasleđa, finansijske odgovornosti i stvaranja novih prilika za građane, pokazujući kako nasleđena imovina može postati više od administrativnog tereta – može biti resurs za budućnost.
