Srbija je u prvim mesecima 2026. godine zabeležila rast turističkog prometa, ali iza pozitivnih statistika krije se mnogo složenija slika domaće ekonomije. Iako je broj turista koji posećuju zemlju povećan, prihodi od stranih gostiju istovremeno padaju, dok građani Srbije troše rekordne iznose na putovanja van zemlje. Takav odnos doveo je do naglog rasta deficita u razmeni turističkih usluga, koji se približio cifri od pola milijarde evra.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od januara do aprila broj dolazaka turista povećan je za 7,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Rast je zabeležen i kada je reč o noćenjima, koja su skočila za 6,5 procenata. Domaći turisti ostvarili su više od osam procenata više dolazaka, dok je broj stranih gostiju porastao za nešto više od sedam procenata.
Međutim, ekonomisti upozoravaju da povećan broj turista ne znači automatski i veće prihode. Upravo se to trenutno događa u Srbiji, gde strani posetioci troše manje nego ranije, uprkos većem broju dolazaka. U prva tri meseca ove godine strani turisti su u Srbiji potrošili 589 miliona evra, što je primetan pad u odnosu na 626 miliona iz istog perioda prošle godine.
Takvi podaci ukazuju na promenu strukture potrošnje i navika turista. Sve je više kratkih poseta, regionalnih putovanja i budžetskih aranžmana, dok luksuzniji i duži boravci još nisu dostigli nivoe koje turistički sektor priželjkuje. Dodatni problem predstavlja i jaka konkurencija zemalja regiona koje agresivno ulažu u promociju i razvoj turističke infrastrukture.
Rekordna potrošnja građana Srbije u inostranstvu
Dok prihodi od stranih gostiju opadaju, građani Srbije nikada više nisu izdvajali za putovanja van zemlje. Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, tokom prva tri meseca ove godine na putovanja u inostranstvo potrošeno je čak 1,041 milijarda evra. U istom periodu lane ta cifra bila je 883 miliona evra, što pokazuje snažan rast potrošnje.
Najveći deo tog novca otišao je na privatna turistička putovanja. Građani Srbije su samo za odmore, vikend putovanja, letovanja i individualne aranžmane izdvojili oko 911 miliona evra. Istovremeno raste i poslovni turizam, pa su troškovi službenih putovanja dostigli 130 miliona evra.
Turističke agencije navode da su interesovanje za evropske metropole, egzotične destinacije i luksuznije aranžmane ove godine značajno porasli. Sve više građana bira avionska putovanja, kruzere i udaljene destinacije, što dodatno povećava devizni odliv iz zemlje. Na rast troškova utiču i više cene smeštaja, avionskih karata i turističkih usluga širom sveta.
Stručnjaci smatraju da povećana potrošnja pokazuje i određene promene životnog standarda dela stanovništva. Nakon godina opreza i štednje, mnogi građani ponovo prioritet daju putovanjima i iskustvima. Ipak, upozorava se da ovakav trend dugoročno može dodatno opteretiti spoljnotrgovinski bilans ukoliko domaći turizam ne uspe da zadrži veći deo novca unutar zemlje.
Deficit u turizmu dostigao gotovo pola milijarde evra
Zbog velikog raskoraka između prihoda od stranih turista i potrošnje domaćih građana u inostranstvu, deficit u razmeni turističkih usluga naglo je porastao. Prošle godine u istom periodu iznosio je 257 miliona evra, dok je sada dostigao čak 452 miliona evra.
Ekonomski analitičari ističu da turistički deficit sam po sebi nije neuobičajena pojava za zemlje sa rastućom srednjom klasom i većom kupovnom moći stanovništva. Međutim, problem nastaje kada rast odliva novca nije praćen proporcionalnim povećanjem prihoda iz inostranstva. Upravo taj disbalans trenutno postaje vidljiv u domaćoj ekonomiji.
Dodatni izazov predstavlja činjenica da turizam ima važnu ulogu u prilivu deviza i stabilnosti platnog bilansa zemlje. Kada građani više troše van Srbije nego što strani turisti ostavljaju u zemlji, pritisak se prenosi i na druge ekonomske sektore. Zato deo stručne javnosti smatra da je potrebno snažnije ulaganje u domaće turističke kapacitete, promociju i kvalitet usluga.
Posebna pažnja sada se usmerava ka regionalnim turističkim centrima, banjama, planinama i gradskom turizmu, gde Srbija vidi najveći potencijal za rast prihoda. U poslednjih nekoliko godina povećana su ulaganja u infrastrukturu, ali analitičari ocenjuju da će biti potrebno vreme da se ti efekti u potpunosti osete kroz veći priliv stranih gostiju i veću prosečnu potrošnju turista.
Da li Srbija može da zadrži više novca u domaćem turizmu
Sve izraženiji turistički deficit otvorio je pitanje koliko domaći turizam zaista uspeva da zadrži novac građana unutar zemlje. Iako Srbija poslednjih godina beleži rast broja smeštajnih kapaciteta, novih hotela i popularnih turističkih destinacija, veliki broj građana i dalje bira odmor u inostranstvu zbog šire ponude, pristupačnih aranžmana i bolje povezanosti sa evropskim destinacijama.
Domaći turistički radnici smatraju da Srbija ima potencijal da postane mnogo konkurentnija, posebno u segmentima banjskog, planinskog i gastronomskog turizma. Međutim, upozoravaju da kvalitet usluge, infrastruktura i dodatni sadržaji još nisu na nivou koji bi mogao da zadrži deo putnika koji danas odlaze u Grčku, Tursku, Italiju ili Španiju.
Ekonomisti podsećaju da turizam nije samo pitanje odmora, već i važan deo ukupne privrede. Veća potrošnja stranih turista znači više prihoda za ugostitelje, prevoznike, trgovce i lokalne zajednice. Upravo zbog toga sve više pažnje biće usmereno na razvoj održivog turizma koji može doneti dugoročnu ekonomsku korist.
U narednom periodu ključni izazov za Srbiju biće kako da poveća broj stranih gostiju koji troše više i ostaju duže, ali i kako da domaćim turistima ponudi dovoljno atraktivne sadržaje da deo svog budžeta zadrže u zemlji. U suprotnom, rast putovanja građana u inostranstvo mogao bi nastaviti da produbljuje turistički minus koji već sada predstavlja jedan od vidljivijih ekonomskih trendova godine.
