Grčka, jedna od najposećenijih turističkih destinacija na svetu, suočava se sa sve većim izazovima u vezi sa održivim turizmom. U poslednjim godinama, klimatske promene i porast broja turista prisilili su vlasti na promene koje se tiču korisćenja vodnih resursa, a najnovija regulativa odnosi se upravo na bazene u hotelima.
Uprkos žalbama turista, Grčka mora pronaći rešenje kako bi se nosila sa prekomernim turizmom i njegovim uticajem na životnu sredinu, dok istovremeno nastoji da sačuva svoj prestiž kao turistička destinacija. Kako bi odgovorili na izazove klimatskih promena i smanjenja zaliha slatke vode, grčki hoteli mogli bi početi da koriste morsku vodu za punjenje bazena.
Klimatske promene i suše kao razlog za promene
Zemlja je u poslednje dve godine bila pogođena sušama, koje su ozbiljno ugrozile vodne rezerve tokom letnjih meseci, kada je turistička sezona u punom jeku. Grčki ministar turizma, Elena Rapti, naglasila je da je cilj novog zakona očuvanje vodnih resursa, kao i ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena. Planirano je da se omogući korišćenje morske vode za punjenje bazena u privatnim hotelima, čime bi se smanjila potrošnja slatke vode, koja postaje sve manje dostupna.
Zakon koji reguliše korišćenje morske vode
Zamenica ministra turizma izjavila je da će novi nacrt zakona omogućiti eksplozivnu upotrebu morske vode u privatnim bazenima. “Ovaj nacrt zakona reguliše okvir za ekstrakciju i pumpanje morske vode za bazene. Fokus je na očuvanju vodnih resursa,” rekla je Rapti. Ova promena dolazi u trenutku kada je vodna kriza postala ozbiljan problem za Grčku, posebno na popularnim turističkim lokacijama.
Prekomerni turizam i protesti lokalnog stanovništva
Grčka je ove godine zabeležila rekordnih 33 miliona stranih turista, što je dodatno opteretilo kapacitete zemlje. Porast broja posetilaca izazvao je proteste na nekoliko grčkih ostrva, gde lokalni stanovnici traže održiviji pristup turizmu. Na popularnim destinacijama poput Santorinija i Mikonosa tokom leta održani su protesti zbog prekomerne gradnje i štete koju turizam nanosi prirodnim resursima.
Povećana opasnost od požara
Pored prekomernog turizma, Grčka se suočava i sa ekstremnim vremenskim uslovima. Požari i visoke temperature postali su redovan problem tokom leta. Prošle godine, tri grčka ostrva – Sifnos, Serifos i Folegandros – našla su se među sedam najugroženijih lokacija evropske baštine. Prema organizaciji Europa Nostra, ove destinacije su pod pretnjom gubitka svog autentičnog karaktera zbog prekomernog razvoja turizma.
Ostrvima preti gubitak identiteta
Izveštaj ove organizacije ukazuje da turistička gradnja preti da zaseni prirodne lepotu ostrva i njihov autentičan karakter, što može dugoročno ugroziti kulturno nasleđe. Stručnjaci upozoravaju da bi ovakva dinamika mogla imati ozbiljne posledice po turistički identitet Grčke, koji je do sada bio temelj uspeha ove zemlje kao destinacije.
