Od maja 2025. godine, domaćinstva i poslovni prostori priključeni na sistem daljinskog grejanja „Beogradskih elektrana“ prelaze sa paušalnog obračuna po kvadratu na naplatu prema stvarnoj potrošnji toplotne energije. Ova promena ima za cilj da korisnicima omogući pravednije zaduženje, ali istovremeno donosi novu odgovornost – praćenje sopstvene potrošnje i optimizaciju grejanja.
U JKP „Beogradske elektrane“ objašnjavaju da se, u objektima bez individualnih merača, toplotna energija raspodeljuje proporcionalno površini stanova ili udelu instalisane snage poslovnih prostora. „Očitavanje se vrši između 1. i 5. dana u mesecu, a zaduženja variraju u zavisnosti od spoljašnje temperature i intenziteta grejanja“, kažu u preduzeću.
Ovo znači da računi više nisu fiksni, što može biti iznenađenje za potrošače koji su navikli na paušalna plaćanja. Tokom decembra i januara, računi su često veći zbog povećane isporuke toplotne energije, dok se s porastom spoljašnje temperature iznosi smanjuju.
Prednosti obračuna po potrošnji
Sistem po utrošku pruža korisnicima mogućnost da aktivno upravljaju sopstvenim grejanjem. Stanari koji ugrade termostatske ventile i merno-regulacionu opremu mogu samostalno kontrolisati potrošnju u svakom prostoru, što omogućava i značajne uštede. Međutim, to podrazumeva dodatnu investiciju i tehničko znanje, što može biti izazov za neke stambene zajednice.
Pored finansijskog aspekta, obračun po potrošnji ima i ekološki značaj. Smanjenje nepotrebnog grejanja smanjuje emisiju ugljen-dioksida i doprinosi racionalnijoj upotrebi energije, u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.
JKP „Beogradske elektrane“ podseća da novoizgrađeni objekti automatski moraju imati ugrađenu opremu za obračun po utrošku, čime se građani u startu uključuju u sistem koji podstiče odgovornije korišćenje energije.
Planovi za narednu grejnu sezonu
Zaključno sa decembrom 2025. godine, na sistem „Beogradskih elektrana“ priključena su 337.823 stana ukupne zagrevane površine veće od 19 miliona kvadratnih metara. Od tog broja, 135.906 stanova obračunava grejanje po stvarnoj potrošnji, što čini gotovo 40% ukupnog stambenog fonda.
Plan za narednu grejnu sezonu 2026/27. je da još oko 120.000 stanova pređe na obračun po potrošnji, čime bi više od 70% stambenog fonda koristilo sistem naplate koji podstiče racionalnu upotrebu energije i uštede. Očekuje se da će veći broj korisnika sa individualnim merilima bolje kontrolisati troškove, a ujedno doprineti smanjenju opterećenja na sistem.
Kako pratiti i optimizovati potrošnju
Za korisnike koji žele da maksimalno iskoriste prednosti obračuna po potrošnji, preporučuje se redovno praćenje merenja kalorimetara, postavljanje termostatskih ventila i svesno podešavanje temperature u neiskorišćenim prostorijama. Na taj način, i finansijski i ekološki efekti sistema biće maksimalni.
Novi model naplate grejanja u Beogradu predstavlja korak ka transparentnijem i efikasnijem korišćenju energije, ali podrazumeva i aktivnu ulogu korisnika u kontroli svojih troškova. Oni koji nauče da upravljaju sopstvenom potrošnjom mogu očekivati realnije račune i dugoročne uštede.
