GUBITAK HRANLJIVIH MATERIJA IZ MORSKE HRANE ZBOG KLIMATSKIH PROMENA

Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Britanske Kolumbije, pokazalo je da bi zemlje sa niskim prihodima mogle da se suoče sa smanjenjem hranljivih materija dostupnih iz morskih plovoda i ribe za 30 odsto do kraja veka.

Uzrok mogućeg scenarija jesu klimatske promene, kojima su najviše pogođene upravo zemlje sa niskim prihodima, koje ujedno nemaju mogućnost da se na dobar način izbore sa posledicama do kojih dovode promene u klimi. Ovakvim zemljama morska hrana uglavnom predstavlja ključ ishrane, što potencijalni problem čini većim.

Ukoliko bi svet ispunio ciljeve Pariskog sporazuma o ograničenju globalnog zagrevanja, ovaj pad hranljivih materija mogao bi da bude smanjen na oko 10 odsto, ipak u ovom trenutku nismo na dobrom putu za dostizanje tih ciljeva.

Prošlost, sadašnjost i budućnost hranljivih materija

Naučnici su sproveli dodatno istraživanje poredeći kolika je količina hranljivih materija dostupnih iz morskih plodova i ribe bila u prošlosti, a kolika je danas, uzimajući u obzir klimatske promene, a sve to kako bi se što bolje predvideo mogući pad u budućnosti.

Posebna pažnja usmerena je bila na četiri hranljive materije koje su važne za zdravlje ljudi, a ima ih u značajnim količinama u morskim plodovima i ribi i to su kalcijum, gvožđe, proteini i omega-3 masne kiseline.

Istraživanje je pokazalo da je dostupnost ovih hranljivih materija bila najveća tokom 90ih godina, dok je oko 2010. godine stagnirala.

Predviđanja su da će u budućnosti sve četiri hranljive materije iz ulova biti smanjene, sa tim da će najveći pad biti zabeležen za kalcijum. U zavisnosti od scenarija niske i visoke emisije, očekuje se pad od oko 15 do 40 odsto do 2100. godine. Kada je reč o omega-3, smanjenje se očekuje za pet do 25 odsto.

Razlog za ovakva predviđanja je smanjena populacija pelagijske ribe, bogate kalcijumom. Iako će uzgoj morskih plodova, u smislu akvakulture, doprineti povećanju hranljivih materija u budućnosti, a u poređenju sa trenutnim nivoom, naučnici kažu da to neće moći nadomesti gubitak dobijanja ovakvih materija iz ribarstva.

Koji je zaključak?

Dostupnos pomenute četiri hranljive materije naglo će opasti u tropskim vodama zemalja sa nižim prihodima, kao što su Indonezija, Solomonska ostrva i Sijera Leone, ukoliko se realizuje scenarijo visokih emisija. Preciznije, naučnici procenjuju da će se sa porastom svakog stepena Celzijusa, dostupnost hranljive materije iz morske hrane smanjiti od četiri do sedam odsto na globalnom nivou. Izuzetno, zemlje sa nižim primanjima u tropskim krajevima imaće, prema prognozama istraživanja, dva do tri puta veći pad u odnosu na globalni – i to od gotovo 10 do 12 odsto po porastu stepena Celzijusa.

Izvor: Energetski portal

Related articles

Pet neverovatnih Android 12 funkcija za koje možda niste znali da postoje

    Iako svakodnevno koristimo svoje Android uređaje, postoji nekoliko funkcija skrivenih duboko u podešavanjima za koje većina nas verovatno i ne zna.    Screen Pinning   Niko ne voli da deli svoje lične podatke sa drugima. Ako želite, možete da koristite ovu skrivenu funkciju Android telefona da sprečite strance da pristupe vašem Gmail-u ili […]

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA je dobra SAMO ZA GRUBE RADOVE Novosađanin, Danijel Milošević, alfa i omega firme „Meaning”

U svom portfoliju ovaj Novosađanin piše da je kopirajter i brend stratedžist. Šta to sve podrazumeva, pitali smo Danijela Miloševića, idejnog tvorca i vlasnika firme „Meaning”. – Kopirajter je reklamopisac. Posao je da osmišljava komunikaciju koju biznis koristi za pojavljivanje na tržištu. Raspon se kreće od slogana za automobile do promotivnih tekstova za kreme za […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *