Što stabilniji april, pre svega maj i dobrim delom jun, bez većih padavina, hladnoće i ekstremnih oscilacija temperature, to će na jesen biti više zečeva – potvrdilo je više naučnih istraživanja.
S obzirom na to da su ove sezone april i maj bili bez većih padavina i hladnoće, a za jun se (za sada) ne predviđaju vremenski ekstremi, to je lepa prilika za dalji oporavak populacije vojvođanskih zečeva. Podsećanja radi, nakon istorijskog minimuma pre desetak godina, minule jeseni zapažena je ekspanzija zečeva i čak 71 odsto udela mladih u populaciji ovog glodara.
Studija rađena u Holandiji od 1995. do 2003. jasno pokazuje negativan uticaj padavina na podmladak zeca, a samim tim i na čitavu populaciju. U navedenom periodu populacija se pokazala naročito osetljivom u mesecima kada je palo više od 100 milimetara padavina. Kao razlog opadanja brojnosti u tim nepovoljnim vremenskim uslovima navodi se hipotermija, veća podložnost bolestima i predatorima usled slabije fizičke kondicije.
U našim uslovima 70-ih su takođe rađena istraživanja. Tako su Jovanović i sar. (1971) proučavali uticaj minimalnih, srednjih i maksimalnih mesečnih ekstremnih temperatura, broja dana sa temperaturama ispod nule, višim od 25 stepeni… Obuhvaćene su i padavine, broj dana sa snegom i snežnim pokrivačem. Ovo istraživanje obuhvatilo je samo period februar-maj i pokazalo da klimatske prilike tokom maja imaju veliki uticaj na krajnji priraštaj zeca i jesenju populaciju. U nastavku istraživanja Jovanović i sar. (1977) proširili su period istraživanja na sedam godina (1967-1973) na uzorku od 13.258 zečeva iz 205 lovišta u Vojvodini. Potvrdili su se prethodne rezultate da najveći uticaj na priraštaj zeca imaju klimatski uslovi u maju, najviše padavine.
Beuković i sar. (2013) navode da od pet okota zeca u toku godine, prvi (početkom marta) i peti (kraj avgusta i početak septembra), najmanje su brojni. Drugi (u aprilu) i treći (krajem maja i početkom juna) smatraju se kao najbrojniji i imaju najveći uticaj na procenat mladih. Đorđević i sar. (2012) smatraju da klimatski faktori deluju nepovoljno na treće leglo, preko količine padavina i raspoloživosti hrane, a time i na učešće mladih u mikro-populaciji.
Istraživali su uticaj klimatskih faktora na procenat mladih zečeva u populaciji u Bačkoj od 2000. do 2009. godine na uzorku od 40.540 zečeva. Kao najveći faktor procenta mladih zečeva pokazao se zbir padavina tokom juna i prosečne temperature. Svi klimatski faktori u ovom istraživanju pokazali su uticaj na 70 odsto varijanse procenta mladih zečeva, što potvrđuje znatan udeo uticaja nepovoljnih vremenskih uslova na populaciju.
