Pilot projekat HPV skrininga sproveden u Srbiji otkrio je da je infekcija humanim papiloma virusom (HPV) prisutna kod značajnog dela ispitanica, što dodatno skreće pažnju na neophodnost sistematskog preventivnog pregleda. Istraživanje je obuhvatilo oko 10.000 žena uzrasta od 30 do 65 godina na teritoriji Beograda i Niša, uz podršku zdravstvenih institucija i međunarodnih partnera. Rezultati pokazuju da je približno 13 odsto žena HPV pozitivno, dok su citološke promene na ćelijama grlića materice zabeležene kod manjeg procenta ispitanica.
Podaci dodatno ukazuju da je samo oko 3,7 odsto žena imalo pozitivan PAP nalaz, dok je kombinacija HPV pozitivnog i citološki pozitivnog rezultata registrovana kod oko 2 odsto učesnica. Ovaj odnos jasno pokazuje da je infekcija znatno rasprostranjenija od vidljivih ćelijskih promena, što je u skladu sa medicinskim saznanjima o prirodi HPV infekcije. Većina infekcija, kako se navodi u stručnim tumačenjima, prolazi spontano bez posledica, ali dugotrajne infekcije predstavljaju ključni faktor rizika.
Posebno je značajno što su u okviru projekta testirani visokorizični tipovi HPV-a, uključujući tipove 16 i 18, koji su najčešće povezani sa razvojem karcinoma grlića materice. Ovakav pristup omogućava precizniju procenu rizika i pravovremeno uključivanje žena u dalje dijagnostičke procedure. Stručnjaci ističu da upravo ovakvi skrining programi predstavljaju osnov savremene preventivne medicine.
Dodatna analiza pokazuje da se najveći broj pozitivnih nalaza javlja u mlađoj i srednjoj reproduktivnoj dobi, što ukazuje na potrebu ranog uključivanja u preventivne programe. Ovi rezultati, iako očekivani u medicinskom smislu, daju jasnu sliku o tome koliko je infekcija tiha i često bez simptoma. Upravo ta „nevidljivost“ čini HPV jednim od najznačajnijih javnozdravstvenih izazova.
Stručno tumačenje i značaj prevencije
Zdravstveni stručnjaci naglašavaju da rezultati pilot projekta potvrđuju globalna saznanja o HPV infekciji i njenoj ulozi u nastanku raka grlića materice. Pomoćnik ministra zdravlja, profesor dr Nebojša Tasić, ističe da država ulaže značajne napore u jačanje preventivnih programa i dostupnost skrininga. On naglašava da uspeh ovih programa u velikoj meri zavisi od odziva građanki i njihove svesti o značaju redovnih pregleda.
„Država je obezbedila sve ključne uslove, stručan kadar, dostupne vakcine i organizovane skrining programe. Međutim, njihov uspeh u velikoj meri zavisi i od odziva građana i svesti o značaju prevencije“, poručio je Tasić. Ova poruka dodatno ukazuje na potrebu jačanja zdravstvene edukacije i informisanosti u populaciji. Stručnjaci posebno ističu da prevencija ostaje najefikasniji alat u borbi protiv ove bolesti.
U medicinskoj praksi, HPV skrining se smatra ključnim jer omogućava otkrivanje infekcije pre nego što dođe do razvoja ozbiljnih promena. Savremeni testovi omogućavaju detekciju čak 14 visokorizičnih tipova virusa, što značajno povećava preciznost dijagnostike. Ovakav pristup je u skladu sa međunarodnim preporukama koje naglašavaju važnost kombinacije HPV testiranja i citologije.
Dodatno, stručnjaci podsećaju da je HPV vakcinacija jedan od najefikasnijih načina prevencije infekcije, posebno kada se primeni pre početka seksualne aktivnosti. U mnogim zemljama gde je vakcinacija široko dostupna, zabeležen je značajan pad broja infekcija i predkancerogenih promena. Srbija poslednjih godina intenzivira programe imunizacije, što se posmatra kao dugoročna strategija smanjenja obolevanja.
Starosna struktura, rizici i javnozdravstveni izazov
Analiza rezultata pokazuje da se najviši broj obolelih i pozitivnih nalaza javlja kod žena starosti između 55 i 59 godina, dok se rizik od smrtnog ishoda povećava nakon 50. godine života. Posebno zabrinjava podatak da je najveći rizik zabeležen kod žena starijih od 70 godina, što ukazuje na potrebu kontinuiranog praćenja i u starijim dobnim grupama. Iako se često fokus stavlja na mlađu populaciju, ovi podaci potvrđuju da prevencija mora biti dugoročna.
U poslednjoj deceniji zabeležen je pad mortaliteta od preko 12 odsto, što se pripisuje unapređenju skrining programa, boljoj dijagnostici i pravovremenom lečenju. Ovaj trend pokazuje da sistematski pristup daje rezultate, ali i da prostor za unapređenje i dalje postoji. Stručnjaci naglašavaju da bi šira primena HPV testiranja mogla dodatno smanjiti broj obolelih.
Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, profesorka dr Verica Jovanović, ističe da se u okviru laboratorijskih kapaciteta sprovodi detaljna genotipizacija virusa. „Dugotrajne infekcije visokorizičnim tipovima HPV smatraju se odgovornim za oko 95 odsto svih slučajeva raka grlića materice širom sveta. Postoji mogućnost pravovremenog otkrivanja i lečenja zahvaljujući savremenoj dijagnostici“, navodi Jovanović.
Ona dodatno objašnjava da žene i muškarci, uz odgovarajuće upute lekara, mogu obaviti mikrobiološke preglede u referentnim centrima. Rak grlića materice i dalje predstavlja značajan zdravstveni problem, sa više od hiljadu novih slučajeva godišnje u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju da je ključ u kombinaciji vakcinacije, redovnih pregleda i kontinuirane edukacije stanovništva.
HPV skrining, prema oceni stručnjaka, predstavlja jedan od najvažnijih koraka ka savremenom preventivnom zdravstvu, jer omogućava rano otkrivanje rizika i smanjenje smrtnosti. Iako su rezultati pilot projekta pokazali visoku rasprostranjenost infekcije, oni istovremeno potvrđuju da sistem ranog otkrivanja funkcioniše i daje merljive rezultate. Dugoročno, cilj je smanjenje broja obolelih kroz doslednu primenu preventivnih mera i širu dostupnost vakcinacije.
