Cene u velikim trgovinskim lancima neprestano rastu, a potrošači su sve nezadovoljniji. Marže na prehrambene proizvode skočile su do neslućenih visina, pa kupci širom Srbije traže povoljnije alternative. Na primer, suva slanina u manjim marketima može biti jeftinija i do 1.000 dinara, dok su mlečni proizvodi, kafa i mesne prerađevine takođe znatno pristupačniji.
Upravo zbog neverovatnih razlika u cenama, potrošači u Srbiji odlučili su da uzvrate udarac supermarketima. Nakon što su u Hrvatskoj pre samo nedelju dana sproveli bojkot velikih trgovinskih lanaca, smanjivši njihov dnevni promet za čak 34 miliona evra, slična akcija danas se odvija i u Srbiji. Udruženje potrošača “Efektiva” pozvalo je građane da ne kupuju u velikim marketima, već da se okrenu pijacama, malim privatnim prodavnicama i manjim lancima.
KAKO SUPERMARKETI OBMANJUJU KUPCE?
Veliki trgovinski lanci često koriste različite trikove kako bi potrošače ubedili da su visoke cene hrane neizbežne. Najčešći argumenti su poskupljenja proizvodnje, povećani troškovi uvoza i problemi sa logistikom, ali realnost pokazuje da se isti proizvodi mogu naći po znatno nižim cenama u manjim prodavnicama.
Osim toga, veliki marketi veštački stvaraju osećaj oskudice i prividne pogodnosti. Na primer, cene određenih artikala namerno se povećavaju, da bi ih zatim “snižavali” u okviru akcija, vraćajući ih zapravo na njihovu realnu vrednost. Potrošači često nisu ni svesni koliko su realni troškovi proizvodnje hrane, jer ih svakodnevno bombarduju pričama o inflaciji i “neizbežnim poskupljenjima”.
Istraživanje pokazuje da ruski marketi i male privatne radnje nude znatno niže cene nego velike trgovinske kuće. Na primer, litar i po jogurta jeftiniji je za oko 40 dinara, dok je kilogram mladog sira čak 200 dinara povoljniji. Kafa, sirće, pirinač i majonez su znatno jeftiniji, dok su mesne prerađevine i do 800 dinara povoljnije nego u supermarketima.
KUPCI IMAJU MOĆ, SUPERMARKETI VIŠE NISU JEDINA OPCIJA
Ova situacija jasno pokazuje da postoji alternativa i da kupci nisu osuđeni na preskupe proizvode iz velikih trgovinskih lanaca. Akcije poput bojkota marketa, kupovina u malim radnjama, pijacama i manjim trgovinskim lancima, mogu primorati velike trgovinske sisteme da preispitaju svoje marže i prilagode cene stvarnoj kupovnoj moći građana.
Kupac ipak ima moć – kada potrošači pokažu da neće slepo prihvatati nepravedno visoke cene, trgovci će biti primorani da spuste marže i učine osnovne namirnice dostupnijim. Alternativa postoji, a na potrošačima je da je iskoriste.
