Vest da će svaki apartman, soba ili kuća za odmor u Hrvatskoj morati da poseduje poseban registracioni broj izazvala je poslednjih dana veliku pažnju među iznajmljivačima i turističkim radnicima. Brojni vlasnici smeštaja strahovali su da bi nova pravila mogla da stupe na snagu već tokom letnje sezone i da ugroze postojeće rezervacije.
Prema planovima Evropske unije, cilj novog sistema jeste veća transparentnost tržišta kratkoročnog najma i efikasnija borba protiv sive ekonomije. Istovremeno, vlasti žele da obezbede bolju zaštitu turista i jasniji uvid u to ko pruža usluge smeštaja. Međutim, ispostavilo se da primena novih pravila neće početi odmah. Hrvatska se još nalazi u procesu prilagođavanja evropskih propisa nacionalnom zakonodavstvu, zbog čega se puna implementacija očekuje tek krajem 2026. ili tokom 2027. godine.
To znači da će svi postojeći oglasi i rezervacije za sezonu 2026. funkcionisati bez promena. Za vlasnike apartmana i goste to predstavlja važno olakšanje u trenutku kada se turistička sezona nalazi pred početkom najintenzivnijeg perioda.
Evropska unija traži veću kontrolu tržišta
Digitalne platforme za iznajmljivanje smeštaja poslednjih godina potpuno su promenile turističku industriju. Hiljade privatnih vlasnika širom Evrope danas nude apartmane putem interneta, što je donelo nove mogućnosti zarade, ali i izazove za poreske i inspekcijske organe. Zbog toga Evropska unija nastoji da uvede jedinstven sistem registracije objekata za kratkoročni najam. Ideja je da svaki smeštaj dobije jedinstveni identifikacioni broj, čime bi se olakšalo praćenje legalnosti poslovanja i naplata poreskih obaveza.
Stručnjaci smatraju da će takav model doprineti većoj transparentnosti tržišta, ali upozoravaju da će za njegovu uspešnu primenu biti potrebno vreme. Poseban izazov predstavlja usklađivanje nacionalnih baza podataka i digitalnih sistema sa novim evropskim pravilima. Za turističke destinacije poput Hrvatske, gde privatni smeštaj ima značajnu ulogu u ukupnoj ponudi, promene će imati veliki uticaj na budući razvoj sektora. Zbog toga se očekuje da proces implementacije bude postepen kako bi se izbegli poremećaji na tržištu.
Država kreće u obračun sa radom na crno
Dok se nova pravila za iznajmljivanje smeštaja još pripremaju, hrvatske vlasti već uvode strože mere u oblasti zapošljavanja. Izmene Zakona o suzbijanju rada na crno trebalo bi da stupe na snagu sredinom juna i donesu najrigorozniji nadzor do sada.
Posebna pažnja usmerena je na poslodavce koji angažuju radnike bez prijave ili prikrivaju stvarni radni odnos. Prema najavama, sistem će biti dodatno digitalizovan kako bi nadležne institucije lakše otkrivale nepravilnosti.
Na posebnoj listi nadzora već se nalazi oko 670 poslodavaca, a povezivanje podataka Poreske uprave, zdravstvenog i penzijskog sistema, kao i Državnog inspektorata, trebalo bi da omogući mnogo efikasnije kontrole nego ranije. Najveću pažnju privukla je odredba prema kojoj će poslodavci koji treći put prekrše zakon u periodu od tri godine moći da budu kažnjeni sa čak 8.000 evra. Vlasti poručuju da cilj nije samo kažnjavanje, već stvaranje poštenijih uslova poslovanja za kompanije koje uredno izvršavaju svoje obaveze.
Crna lista donosi ozbiljne posledice za kompanije
Pored novčanih kazni, predviđene su i dodatne sankcije koje bi mogle značajno da utiču na poslovanje preduzeća. Kompanije koje završe na takozvanoj crnoj listi suočiće se sa ograničenjima koja prevazilaze finansijske penale.
Jedna od najstrožih mera odnosi se na zabranu angažovanja strane radne snage. U trenutku kada se mnogi sektori suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom radnika, takva sankcija mogla bi da predstavlja veliki problem za poslodavce koji zavise od stranih zaposlenih. Pored toga, kompanije koje budu evidentirane kao višestruki prekršioci izgubiće pristup državnim subvencijama, programima podsticaja zapošljavanja i drugim oblicima javne podrške. Time vlasti žele da pošalju jasnu poruku da kršenje propisa neće biti tolerisano.
Predstavnici privrede ocenjuju da bi nove mere mogle da doprinesu smanjenju nelojalne konkurencije na tržištu. Poslodavci koji posluju u skladu sa zakonom godinama upozoravaju da rad na crno stvara neravnopravan položaj i narušava tržišne uslove.
Stroža zaštita za više od 100.000 stranih radnika
Paralelno sa borbom protiv neprijavljenog rada, Hrvatska je već počela da primenjuje nova pravila koja se odnose na strane radnike. Reč je o merama koje imaju za cilj sprečavanje zloupotreba i unapređenje uslova života i rada zaposlenih koji dolaze iz inostranstva. Prema novim propisima, svakom radniku mora biti obezbeđen minimalni stambeni prostor, dok su precizno definisani i uslovi smeštaja. Poslodavci su obavezni da dostave odgovarajuću dokumentaciju o korišćenju nekretnina u kojima radnici borave.
Dodatno su regulisani i troškovi smeštaja, pa zakupnina ne sme da prelazi određeni procenat neto zarade zaposlenog. Cilj takvih pravila jeste sprečavanje situacija u kojima bi radnici bili izloženi prekomernim troškovima ili neadekvatnim uslovima stanovanja.
Uvedene su i obavezne zdravstvene provere za radnike koji prvi put podnose zahtev za radnu dozvolu. Sve ove mere deo su šire strategije kojom vlasti nastoje da povećaju transparentnost tržišta rada i podignu nivo zaštite zaposlenih u periodu kada potreba za stranom radnom snagom nastavlja da raste.
