Tržište automobila, kako novih tako i polovnih, nalazi se pred velikim izazovima zbog inflacije i rastućih kamatnih stopa. Ekstremne oscilacije u potražnji tokom proteklih godina primorale su mnoge kupce da preispitaju svoje odluke, dok su proizvođači suočeni s problemima koje donose nepovoljni globalni uslovi.
Uticaj globalne krize i smanjena ponuda
Iako su problemi s poluprovodnicima iz prethodnih godina delimično prevaziđeni, posledice krize u lancima snabdevanja iz 2021. i 2022. godine još uvek opterećuju tržište automobila. Smanjena proizvodnja tokom tog perioda dovela je do manjka novih automobila, što se reflektovalo na segment polovnih vozila.
„Primetan je nedostatak polovnih automobila proizvedenih 2021. i 2022. godine, što će dodatno ograničiti ponudu vozila starih 3–4 godine“, ističe Matas Buzelis, stručnjak za automobilsko tržište. Ova situacija je već izazvala rast cena polovnih automobila, a neki nepošteni prodavci koriste priliku za manipulisanje kilometražom i prikrivanje oštećenja.
Inflacija i rast kamatnih stopa naterali su mnoge kupce da odlože kupovinu automobila ili se odluče za jeftinije opcije. Ipak, stabilizacija kamatnih stopa tokom 2024. godine daje nadu za oporavak tržišta u 2025. godini. Niže kamatne stope trebalo bi da olakšaju kupovinu, čineći vozila pristupačnijim većem broju ljudi.
Električni automobili
Rast tržišta električnih vozila usporavaju visoki troškovi i nedovoljno razvijena infrastruktura za punjenje. Viša cena električnih automobila i dalje predstavlja prepreku za mnoge kupce, posebno u zemljama gde je mreža stanica za punjenje slabo razvijena. Pojava jeftinijih kineskih električnih vozila na evropskom tržištu dodatno komplikuje situaciju, jer se potrošači dvoume između sumnji u njihov kvalitet i povoljnih cena.
„Kupci se najčešće odlučuju za poznate brendove, ali sve veća popularnost kineskih automobila mogla bi da promeni tržišne tokove“, objašnjava Buzelis.
Dizel automobili gube bitku
Dizel vozila, nekada dominatna na zapadnoevropskom tržištu, polako gube trku sa hibridnim i benzinskim automobilima. Stroži propisi o emisijama dodatno ograničavaju proizvodnju dizel automobila, dok je njihova ponuda na tržištu polovnih vozila sve manja. U zemljama Istočne Evrope dizel automobili stari 1–5 godina i dalje su traženi, ali uz značajno više cene.
Stroža pravila EU donose neizvesnost
Evropska unija je za 2025. godinu postavila ambiciozan cilj smanjenja emisija CO₂ sa 116 na 94 grama po kilometru. Proizvođači koji ne ispune ove standarde suočiće se sa ogromnim kaznama, što dodatno opterećuje već teško tržište.
Nekoliko zemalja, među kojima su Austrija, Poljska i Italija, zatražilo je odlaganje ovih propisa, navodeći da će oni naneti štetu i industriji i ekonomijama. Nedovoljno poverenje potrošača u električna vozila i visoki troškovi samo otežavaju situaciju za proizvođače, dok popularnost kineskih marki dodatno povećava pritisak.
Dok tržište automobila balansira između novih propisa, ekonomskih izazova i promena u ponašanju potrošača, jasno je da predstojeća godina neće biti ništa manje turbulentna od prethodnih.
