Inflacija u Srbiji nastavila je da raste i tokom maja, pokazuju najnoviji podaci koji ukazuju da su potrošačke cene na godišnjem nivou porasle za 3,5 odsto. Time je nastavljen trend blagog ubrzanja inflacije u odnosu na april, kada je godišnja stopa iznosila 3,3 procenta.
Iako povećanje nije dramatično, ekonomisti pažljivo prate kretanje cena jer ono utiče na kupovnu moć građana, troškove poslovanja i ukupnu ekonomsku stabilnost. Inflacija je poslednjih godina postala jedan od najvažnijih pokazatelja ekonomskog zdravlja, budući da direktno utiče na svakodnevni život stanovništva.
Podaci pokazuju da je rast cena tokom maja bio relativno umeren na mesečnom nivou. Potrošačke cene povećane su za 0,3 odsto u odnosu na prethodni mesec, što ukazuje da se inflatorni pritisci i dalje osećaju, ali bez naglih skokova koji bi mogli izazvati ozbiljnije poremećaje na tržištu. Uprkos tome, pojedine kategorije proizvoda i usluga nastavile su da beleže izraženiji rast, što potvrđuje da se struktura inflacije menja i da određeni sektori imaju veći uticaj na ukupna cenovna kretanja nego ranije.
Naftni derivati glavni pokretač novog rasta
Prema dostupnim podacima, najveći doprinos ubrzanju inflacije tokom maja dali su energenti, pre svega naftni derivati. Rast cena goriva nastavio je da vrši pritisak na ukupne troškove, što se potom indirektno odražava i na druge delove ekonomije.
Kada gorivo poskupi, povećavaju se troškovi transporta robe i usluga, a posledice se često preliju na širi spektar proizvoda. Zbog toga ekonomisti cene energenata smatraju jednim od najvažnijih faktora koji mogu da utiču na inflaciona očekivanja u narednom periodu. Tokom maja cene energenata porasle su za 0,8 odsto u odnosu na april. Na godišnjem nivou rast je bio još izraženiji, pa su energenti bili skuplji za više od deset procenata nego u istom periodu prethodne godine.
Takva kretanja nisu karakteristična samo za Srbiju. Globalno tržište energenata i dalje je pod uticajem geopolitičkih kretanja, promena u ponudi i potražnji, kao i oscilacija cena sirove nafte, što dodatno povećava neizvesnost kada je reč o budućim cenovnim trendovima.
Hrana donela neočekivano olakšanje potrošačima
Za razliku od energenata, sektor hrane doneo je nešto povoljnije vesti za građane. Na mesečnom nivou cene hrane imale su gotovo neutralan efekat na ukupnu inflaciju, što znači da nisu značajnije uticale na rast troškova života tokom maja. Posebno je zabeležen pad cena pojedinih proizvoda iz kategorije neprerađene hrane. Sveže povrće i meso bili su među proizvodima koji su pojeftinili, što je doprinelo smanjenju prosečnih cena u ovoj grupi.
Istovremeno, prerađena hrana nastavila je da beleži blagi rast cena. Takva kretanja ukazuju da na tržištu i dalje postoje različiti faktori koji utiču na pojedine segmente prehrambene industrije, od troškova proizvodnje do logistike i distribucije. Posmatrano na godišnjem nivou, podaci pokazuju da su cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku niže za 1,5 odsto nego u maju prošle godine. U vremenu kada su građani navikli na kontinuirani rast cena prehrambenih proizvoda, ovakav trend predstavlja značajno olakšanje za kućne budžete.
Bazna inflacija pokazuje da pritisci i dalje postoje
Iza ukupne inflacije kriju se i dublji pokazatelji koji ekonomistima pružaju jasniju sliku o stanju u privredi. Jedan od njih je bazna inflacija, koja isključuje najpromenljivije kategorije poput hrane i energenata i pokazuje dugoročnije cenovne trendove.
Tokom maja bazna inflacija porasla je za 0,4 odsto na mesečnom nivou. Na rast su gotovo podjednako uticale cene proizvoda i usluga, što ukazuje da inflatorni pritisci nisu ograničeni samo na jedan deo ekonomije. Na godišnjem nivou bazna inflacija iznosila je 4,5 procenata, što pokazuje relativno stabilno kretanje u prethodnim mesecima. Ovaj pokazatelj posebno je važan za kreatore monetarne politike jer pruža precizniji uvid u osnovne inflatorne trendove.
Analitičari ističu da upravo bazna inflacija često predstavlja bolji pokazatelj budućih cenovnih kretanja od ukupne inflacije, budući da nije podložna kratkotrajnim promenama izazvanim sezonskim faktorima ili naglim oscilacijama na energetskom tržištu.
Šta ekonomisti očekuju do kraja godine
Prema aktuelnim projekcijama, inflacija bi tokom narednih meseci trebalo da ostane u okvirima ciljanog raspona. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi krajem ove i početkom naredne godine moglo doći do privremenog ubrzanja rasta cena.
Takav scenario prvenstveno se povezuje sa višim cenama nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu. Dodatni faktor predstavlja i statistički efekat poređenja sa periodom kada su bile na snazi mere ograničavanja trgovačkih marži, što može uticati na godišnje stope inflacije. Ukoliko se trenutni rast cena energenata pokaže kao prolazna pojava, očekuje se postepeno smirivanje inflatornih pritisaka. To bi moglo omogućiti stabilizaciju cena tokom narednog perioda i povratak inflacije u željene okvire.
Prema sadašnjim procenama, sredinom 2027. godine inflacija bi mogla ponovo da se vrati u granice cilja i da nakon toga ostane stabilna. Do tada će kretanja na globalnim energetskim tržištima, zajedno sa domaćim ekonomskim faktorima, ostati ključni pokazatelji koje će pažljivo pratiti i privreda i građani.
