Od školske 2017/18. Informatika i računarstvo (IiR) postali su obavezan predmet u petom razredu, a od 2020/21. i u višim razredima osmoletki, dok je digitalna transformacija obrazovanja bila jedan od prioriteta kreatora obrazovne politike.
Kako bi analizirao stepen ostvarenosti ciljeva i ishoda, kvalitet udžbenika i drugih resursa, te opšte zadovoljstvo nastavom, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sproveo je istraživanje u koje je uključeno 1.775 đaka i 1.150 predavača iz 56 škola u Srbiji.
Fond časova (jedan nedeljno) ponižavajući je za ovako bitnu nauku u eri računara, mobilnih telefona, veštačke inteligencije i svih prednosti, ali i izazova koje donosi, smatraju mnogi anketirani prosvetari, koji imaju primedbe i na infrastrukturnu opremljenost škola, zastarele kabinete i nedostatak tehničkih lica koja bi redovno održavala računare. Mada gotovo sve osmoletke obuhvaćene analizom imaju pristup internetu, preko 40 odsto nastavnika nije zadovoljno kvalitetom veze i stepenom zaštićenosti mreže, a skoro dve trećine njih radi u školi gde ne postoji interni pravilnik kojim se reguliše korišćenje mobilnih digitalnih uređaja za potrebe nastave i učenja, dok 29 odsto izveštava da je kod njih zabranjena upotreba takvih pomagala. Zanimljivost je da gotovo polovina tvrdi kako u njihovoj osmoletki, nakon pandemije koronavirusa, ne postoji platforma sa onlajn učionicom za IiR.
Platforma Fondacije „Petlja”, a tek potom štampani i digitalni udžbenici, najčešće su korišćeni resursi među nastavnicima IiR. Nastavni plan i program generalno dobro ocenjuju, mada kažu kako je slabo prilagođen deci koja se obrazuju prema IOP-u 1 i 2, ali i učenicima sa izuzetnim sposobnostima. Što su đaci stariji, to je veći procenat nastavnika koji su nezadovoljni njihovim postignućem.
Učenici sva četiri razreda kažu da im je sa liste ponuđenih aktivnosti najlakše da naprave tekstualni dokument koji sadrži sliku, te da komuniciraju u onlajn prostoru, a najteže da koriste alate za saradnički rad u oblaku i da savladaju veštinu programiranja. Gotovo dve trećine njih tvrdi da im je najlakše učenje iz materijala koje im kreiraju sami nastavnici.
Deficit prosvetarskog kadra
Među onima koji predaju Informatiku i računarstvo (IiR), nešto više je žena (53%), što se tumači feminizacijom nastavničke struke na douniverzitetskom nivou obrazovanja, iako su studije iz STEM naučnih disciplina, koje završavaju, tradicionalno okarakterisani kao muški. Najveći procenat ispitanika zadužen je samo za ovaj predmet, dok ima i onih koji pored toga drže nastavu iz tehnike i tehnologije, matematike i fizike. Deficit prosvetarskog kadra globalni je fenomen, posebno u ovom domenu, pa između 9% i 17% učenika izveštava da su često menjali nastavnika IiR, a od 5% do 7% da su često gubili časove.
Na takmičenjima iz IiR učestvovalo je 168 učenika iz uzorka (76 devojčica i 92 dečaka), pri čemu je najviše njih iz Školske uprave Novi Sad. U odgovoru na otvoreno pitanje, nastavnici su naveli zanimljive razloge iz kojih ne pripremaju svoje učenike za takva nadmetanja: informatika je jedini predmet gde se ne podudara gradivo koje se obrađuje sa onim na takmičenju, previše su komplikovani zadaci, deca ne dobijaju podršku roditelja, uz obrazloženje da i bez toga previše vremena provode ispred monitora, a dobri đaci koji imaju znanje iz ovog predmeta uglavnom su angažovani i na drugim takmičenjima, tako da nema mnogo zainteresovanih.
