Sudbina nemačke ekonomije pod znakom pitanja dok američki gigant menja pravac i svet ulazi u novu eru industrijskog preispitivanja
Intel se povlači iz Magdeburga
Jedan od najvećih američkih proizvođača poluprovodnika, kompanija Intel, zvanično je odustala od planirane gradnje fabrike čipova u nemačkom gradu Magdeburg. Projekat, vredan neverovatnih 30 milijardi dolara, trebalo je da donese tehnološki preporod u ovom delu Nemačke i zaposli najmanje 3.000 radnika.
Međutim, situacija se drastično promenila. Nova uprava kompanije, sa generalnim direktorom Lip-Bu Tanom na čelu, procenila je da su prethodne investicione ambicije bile „neodržive i neisplative“. U pozadini ove odluke nalazi se i šira ekonomska kriza u kojoj se Intel nalazi. Samo u trećem kvartalu prošle godine, kompanija je prijavila gubitak od čak 2,9 milijardi dolara, a očekuje se i drastično smanjenje broja zaposlenih — sa 109.000 na 75.000 do kraja godine.
“Odustajanje od nemačkog projekta šalje snažnu poruku: industrijski giganti preispituju svoje globalne strategije, često pod uticajem domaćih politika i ekonomskih pritisaka,” navodi analitičar za tehnologiju iz Berlina, Markus Eberharter.
U tom svetlu, sve više stručnjaka povezuje ovu odluku sa obnovljenom doktrinom „Amerika na prvom mestu“, koja se ponovo aktuelizuje u američkom političkom prostoru, posebno kroz retoriku bivšeg predsednika Donalda Trampa. U kontekstu rastućih trgovinskih tenzija između SAD i EU, ovakvi potezi postaju sve češći.
Nemačka ekonomija pod stalnim pritiskom
Povlačenje Intela došlo je u nezgodnom trenutku — nemačka privreda beleži pad i u drugom kvartalu 2025. godine, i to za 0,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal, prema preliminarnim podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). Ovo je još jedan u nizu negativnih signala koji potvrđuju da je Nemačka i dalje jedina članica G7 bez rasta još od 2023. godine.
Slaba potrošnja, nizak nivo investicija i trgovinske barijere ključni su faktori koji koče oporavak. Nemačka štampa, poput Viršaftsvohea, navodi da je pad u investicijama u opremu i gradnju delimično ublažen blagim rastom potrošnje, ali to nije bilo dovoljno da se izbegne negativan kvartalni rezultat.
Od 1. avgusta, dodatni udarac stiže iz Vašingtona: Sjedinjene Države uvode carinu od 15 odsto na određene proizvode iz Evropske unije, što će direktno pogoditi nemački izvoz, naročito u sektoru mašinske i automobilske industrije.
Berlin pokušava da odgovori investicijama
U pokušaju da preokrene negativne trendove, nemačka vlada usvojila je predlog budžeta za 2026. godinu, sa rekordnim kapitalnim investicijama od 126,7 milijardi evra i zaduživanjem koje dostiže čak 174,3 milijarde evra. Ukupna potrošnja dostiže 520,5 milijardi evra, s jasnim fokusom na modernizaciju infrastrukture i ojačavanje sektora odbrane.
Plan takođe predviđa da po prvi put u istoriji kapitalna ulaganja pređu granicu od 100 milijardi evra, što bi trebalo da pruži zamajac posustaloj privredi.
Gde je Srbija u ovoj priči?
Iako na prvi pogled neuporedive, ekonomske paralele između Nemačke i Srbije postaju očigledne kada se sagleda pitanje stranih investicija i industrijske strategije. Srbija je prethodnih godina intenzivno privlačila strane tehnološke kompanije, ali se takođe oslanjala na nestabilne partnere i često neizvesne projekte.
Nedavno odustajanje više inostranih firmi od ulaganja u srpski IT sektor ili proizvodne pogone pokazuje da su ekonomski vetrovi globalnog tržišta podjednako nemilosrdni za male i velike. Takođe, pretnja od carinskih barijera i zavisnost od političkih tokova sve više oblikuje i privredni pejzaž Srbije.
Ekonomista Goran Nikolić ističe:
“Ako i Nemačka, kao industrijska lokomotiva Evrope, posustaje, Srbija mora dvostruko opreznije da bira partnere i investicione pravce.”
Šta nas čeka do kraja godine?
Stručnjaci prognoziraju da ni Nemačka ni Srbija ne mogu očekivati stabilan oporavak do kraja 2025. godine, a recesija u Nemačkoj može dodatno usporiti regionalni izvoz i povećati pritisak na domaće proizvođače u Srbiji. Ako carine ostanu na snazi i politička klima nastavi da se pogoršava, obe ekonomije će osetiti posledice.
U ovom trenutku, sve više zavisi od mudrih fiskalnih poteza i internacionalnih kompromisa, a manje od grandioznih najava i strateških planova koji lako mogu pasti u vodu — kao što je to upravo slučaj sa Intelovom fabrikom u Magdeburgu.
