Kako se jesen približava, sve više se govori o ceni kukuruza na tržištu, naročito u svetlu klimatskih promena i globalnih dešavanja. Promene u klimatskim uslovima značajno utiču na poljoprivredne prinose, kako u svetu, tako i kod nas. Suše i vrućine tokom leta smanjile su prinose kukuruza, ali to ne mora nužno značiti povećanje cena, jer su cene kukuruza pod uticajem mnogobrojnih faktora, uključujući globalnu potražnju, proizvodne kapacitete i međunarodne sukobe.
Mogu li klimatske promene doneti profit investitorima?
U svetlu sve većih klimatskih poremećaja i rastuće potražnje za hranom na globalnom tržištu, investiranje u kukuruz postavlja se kao moguća prilika za ostvarenje profita. Ova dragocena žitarica se koristi ne samo u ishrani ljudi i životinja, već i u brojnim industrijama, od proizvodnje bioetanola do biorazgradive plastike. Klimatske promene, kao i sukobi u ključnim poljoprivrednim regionima, dodatno povećavaju značaj ove kulture na tržištu.
Široka primena kukuruza u industriji
Kukuruz, poreklom iz Centralne Amerike, odavno je postao nezaobilazan deo ljudske ishrane. Međutim, njegova uloga u industriji je manje poznata. Kukuruzno brašno koristi se u proizvodnji gipsanih tabli, dok se kukuruzni griz koristi za izradu briketa za grejanje. Kukuruz se takođe upotrebljava u izradi keramičkih posuda i lepkova za iverice i šper ploče. Sve veća primena ove kulture u različitim industrijama dodatno doprinosi njenoj ekonomskoj važnosti.
Kukuruz ima i ekološki potencijal, posebno u oblasti bioenergije. Proizvodnja bioetanola iz kukuruza postaje sve aktuelnija, dok se polimer mlečne kiseline, dobijen iz kukuruza, koristi u proizvodnji biorazgradive plastike.
Tržište kukuruza u Srbiji
U Srbiji se kukuruz gaji od 16. veka, a danas je posebno zastupljen u Vojvodini, koja je poznata po plodnim poljima. Prema podacima iz 2023. godine, površine pod kukuruzom iznosile su 922.980 hektara, uz ostvarenu proizvodnju od 6,6 miliona tona. Ovaj rezultat je za 54,8% veći u odnosu na prethodnu godinu, što je dovoljno za zadovoljenje domaćih potreba, kao i za izvoz od 2,9 miliona tona.
Međutim, uprkos stabilnim prinosima, cena kukuruza na tržištu zavisi od globalnih faktora. Izvoz kukuruza iz Srbije tokom 2023. godine iznosio je 1.050.016 tona, a vrednost izvoza dostigla je 265 miliona evra.
Šta donosi 2024. godina?
Stručnjaci predviđaju da će klimatske promene nastaviti da utiču na prinose u narednim godinama. U 2023. godini, ekstremne temperature i prolećni mrazevi negativno su uticali na poljoprivredne useve, što je dovelo do ranije žetve kukuruza, koja je završena u velikoj meri do kraja jula. Očekuje se da će prosečni prinos u 2024. godini iznositi 5-5,5 t/ha, što će zadovoljiti domaće potrebe, ali je neizvesno da li će biti dovoljno za izvoz.
Cena kukuruza bi mogla da raste zbog smanjenih prinosa i povećane potražnje, ali kao berzanska roba, njegova vrednost zavisi od mnogih faktora. Sukobi između velikih svetskih proizvođača hrane, poput Rusije i Ukrajine, kao i situacija u Crvenom moru, mogu dovesti do fluktuacija cena na globalnom nivou.
Kako trgovati kukuruzom?
Investitori mogu trgovati cenama kukuruza putem različitih finansijskih instrumenata, poput CFD-ova (Contracts for Difference). To omogućava ostvarivanje profita bez fizičkog posedovanja ove kulture. S obzirom na globalne promene u potražnji, klimu i političke sukobe, investiranje u kukuruz može predstavljati šansu za zaradu, ali je neophodno pažljivo pratiti kretanja na tržištu.
