Masovno izumiranje lešinara u Indiji stvorilo smrtonosne posledice po javno zdravlje, širenje bakterija i bolesti uzrokuje desetine hiljada smrtnih slučajeva.
Pre nekoliko decenija, lešinari su bili sveprisutni u Indiji, leteći iznad deponija i uklanjajući ostatke stoke. Međutim, zbog upotrebe leka diklofenaka za lečenje krava, ovi važni čistači prirode su skoro nestali. Lek je izazivao otkazivanje bubrega kod lešinara koji su se hranili stokom tretiranom ovim sredstvom. Populacija lešinara je od 50 miliona pala skoro na nulu do sredine 1990-ih.
Posledice pada populacije lešinara
Iako je diklofenak zabranjen za upotrebu u veterinarske svrhe 2006. godine, pad broja lešinara se nastavio, a najmanje tri vrste su doživele gubitak populacije od 91-98%, navodi se u najnovijem izveštaju o pticama u Indiji. Ovaj pad populacije je omogućio širenje smrtonosnih bakterija i bolesti, što je prema studiji objavljenoj u časopisu Američkog ekonomskog udruženja dovelo do oko 500.000 smrtnih slučajeva u pet godina.
„Lešinari igraju ključnu ulogu u ekosistemu jer uklanjaju leševe koji su izvor bakterija i patogena. Bez njih, ove bolesti se lakše šire”, izjavio je Ejal Frank, koautor studije i docent na Univerzitetu u Čikagu.
Rast broja pasa lutalica i širenje besnila
Izumiranje lešinara dovelo je i do porasta broja pasa lutalica koji su nosioci besnila, što je dodatno pogoršalo situaciju. U periodu između 2000. i 2005. godine, nedostatak lešinara uzrokovao je oko 100.000 dodatnih ljudskih smrti godišnje. Prodaja vakcina protiv besnila je rasla, ali nije bila dovoljna da zaustavi širenje bolesti.
„Gubitak ovih ptica čistača doprineo je širenju patogena kroz loše metode odlaganja i oticanje u vodosnabdevanje, što je dovelo do udvostručenja nivoa fekalnih bakterija u vodi za piće”, navode istraživači.
Potrebne hitne mere zaštite
Istraživači upozoravaju da su veterinarski lekovi i dalje velika pretnja opstanku lešinara. Pored toga, smanjena dostupnost leševa stoke zbog povećanog sahranjivanja i konkurencije sa divljim psima dodatno ugrožava ove ptice. Izgledi za njihov povratak su neizvesni, iako postoje napori za uzgoj i vraćanje lešinara u prirodu.
„Moramo zaštititi lešinare i druge divlje životinje, jer svi oni igraju važnu ulogu u našim ekosistemima i utiču na naše živote,” istakao je Anant Sudaršan, koautor studije i vanredni profesor na Univerzitetu Vorvik.