Izvoz IKT sektora u Srbiji beleži konstantan rast od 20 odsto godišnje, a očekuje se da će do kraja ove godine dostići četiri milijarde evra. Pored toga, broj zaposlenih u ovoj oblasti povećava se iz godine u godinu, sa 111.352 ljudi zaposlenih u IT industriji ove godine, izjavio je državni sekretar Ministarstva informisanja i telekomunikacija Milan Dobrijević.
„IT sektor je lider u doprinosu bruto-domaćem proizvodu sa udelom od 8,2 odsto, a plate u ovom sektoru su daleko iznad proseka i iznose 224.247 dinara mesečno,“ naveo je Dobrijević na konferenciji za novinare.
Investicije u infrastrukturu i podsticaji za startape
Kako bi se održao rast ovog sektora, Vlada Srbije sprovodi projekte poput izgradnje širokopojasne internet mreže u ruralnim područjima, gde je do sada izgrađeno 1.355 kilometara optičkih kablova. Planira se povezivanje 150.000 domaćinstava u selima, što je deo projekta vrednog 152,7 miliona evra, finansiranog sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske unije.
Pored toga, najavljeni su programi podsticaja za startape koji koriste inovativne tehnologije, kao i podrška talentovanim učenicima i studentima iz oblasti informatike, uključujući finansiranje njihovih troškova na međunarodnim takmičenjima.
Zašto junior programeri teško nalaze posao?
Uprkos impresivnim rezultatima i visokim zaradama u IT sektoru, mladi programeri u Srbiji suočavaju se s velikim izazovima prilikom traženja prvog posla. Razlozi za to su brojni, ali među najvažnijima su visoki zahtevi tržišta rada, nedostatak praktičnog iskustva i prevelika konkurencija.
Mnoge IT firme u Srbiji zapošljavaju iskusne stručnjake, dok se od početnika često traži poznavanje širokog spektra tehnologija i alata, što mladim programerima stvara pritisak. Iako postoje brojni kursevi i fakultetski programi, nedostatak prilika za sticanje praktičnih veština ostaje problem.
Takođe, velika konkurencija među juniorima dodatno otežava situaciju. Broj ljudi koji završavaju IT kurseve i formalno obrazovanje značajno raste, ali tržište ne može da apsorbuje sve kandidate. Poslodavci često daju prednost onima koji su već radili na stvarnim projektima, dok su početnici prisiljeni da se oslanjaju na prakse i volontiranje, koje često nisu plaćene.
Šta se može učiniti?
Kako bi se rešio ovaj problem, neophodno je dodatno ulaganje u edukaciju koja će pružiti studentima praktično iskustvo kroz realne projekte. Pored toga, programi podrške startapima i dodatni podsticaji za zapošljavanje mladih talenata mogli bi značajno olakšati ulazak junior programera na tržište rada.
IT sektor u Srbiji nesumnjivo ima ogroman potencijal, ali je važno osigurati da i mladi stručnjaci dobiju priliku da doprinesu ovom rastu i ostvare karijere u svojoj zemlji.
