IZ OVOG SELA MLADI NE ODLAZE: U Tomislavcima organizovali život „u kocku“ , među njima i Vijetnamka

Drvored bagremova, kosilica nasred trave, traktori špartaju kroz selo, obdaništanci ciče od sreće po popodnevnoj sparini, starije komšinice na biciklima klimaju glavom u prolazu, otrovana pčela u ruci pčelara, kosooka bela mačka u ’ladovini, opanci, bigl trči za devojčicom, kameni konji ispred kuće, sveže ofarbana ograda ispred neke druge kuće, krevetić-ljuljaška stara više od sto godina, alat i brijači sa Solunskog fronta… sve ovo je samo deo kadrova zabeleženih u Tomislavcima, kad skrenete „na prvo“ levo od Bačke Topole ka Staroj Moravici.

A pametnom dosta! Možda samo da je Sunce smanjilo doživljaje i dozvolilo nam da dišemo bez škrgi, ugođaj bi bio daleko potpuniji.

Meštani kažu da su Tomislavci malo selo, „baš onako u kocku“, svi se znaju, pomažu, druže, a po potrebi i žučno brzinski izraspravljaju nasred ulice. Pa, onda svak’ svojim putem i mirna Bačka.

Kada bi meštanka Milica Milojević, rodom iz Dragova, bila „predsednica Tomislavaca“, najpre bi asfaltirala sve seoske puteve, a koji „idu tamo iza sela“.

Foto Lea Radlovački

– Živim na kraju sela skroz, i tamo su odmah atari! Da vidiš, deset centimetara prašine ima, to je haos – pokazuje prstima baba Milica, a dodaje kako bi trebao i put od Bačke Topole do sela da se uradi.

– Meni ovde inače ne nedostaje ništa. Imamo lepo igralište, terene za tenis, ima mnogo stvari… Ali lepo bi i bilo da narod i danas istera stada na pašnjak, kao nekad – priča ona.

O tome kako mladi ostaju vde priča predsednica Saveta Mesne zajednice Tomislavci Dragica Marić:

– Ljudi se ovde i dalje lepo druže i slažu, pomažu jedni drugima, ima još uvek ljudskosti, nismo toliko otuđeni – kaže onadodajući da su svi poprilično primili vojvođanski mentalitet, pa im je sve fino, vole svoje selo i ne žele da idu u veće gradove.

– Šta mlade zadržava ovde? Pa, neko to voli!

Kratko i jasno. A i ta omladina im je baš dobra; nema tuča, nema krađa, veli predsednik mesnog Udruženja penzionera Mirko Korać, naročito ponosan na to što Tomislavci postaju centar sportskog sveta kada se organizuju fudbalske utakmice ili druženja na teniskim terenima.

– Kad je utakmica, dođe nam mnogo naroda, skoro je bilo preko 100 automobila, ne možeš proći – dodaje Korać, pa se prebacuje na najdraža mu okupljanja, penzionerske žurke i putovanja. – Svake srede se sastajemo i onda pesma! Mi smo najbolji u odnosu na ostala sela naše opštine.

Ako neko „gazduje“ Tomislavcima, onda su to mališani nazvani „Voćkice“ iz seoskog vrtića, ogranka Predškolske ustanove „Bambi“. Prilikom naše nedavne posete, sasvim neplanski, naišli smo na desetak dece koji su ushićeno obavljali najhumaniju i najdivniju dužnost – skupljanje limenki i čepova po selu, kako bi daljom reciklažom pomagali bolesnoj deci, ali i obezbedili sadnice za pravljenje vetrozaštitnog pojasa na putu od Bačke Topole do Stare Moravice, piše Dnevnik.

Foto Lea Radlovački

– Jako dugo ovo radimo, počeli smo još davno – uzvikuje maleni plavi čuperak, vaspitačica Slađana Cerovina dodaje kako već deset godina daju najlepši primer svojim komšijama.

Svakog dana svako dete donese bar po nekoliko čepova od kuće, a povremeno se organizuju i odlaze u komšiluk od kog dobijaju pripremljene kese limenki ili čepova. Deca, potom, sve prikupljeno nose bivšem predsedniku Saveta MZ Tomislavci Mirku Spasojeviću, a on dalje odvozi u bačkotopolsku ekološku organizaciju „Zeleno zvonce“.

Postoji još razloga zbog kojih su Tomislavci ispred tih ostalih sela: imaju poštu, ambulantu „renoviranu kao bombon’ca“, vrtić, malu stanicu za otkup mleka, balon salu, Dom kulture, jezerce, a i najbliži su Bačkoj Topoli.

Lepota je u očima posmatrača – iliti meštana, ali u pravu je Marić kad to kaže, mada, kako smo saznali, Tomislavci su lepi i ljudima sa strane, pa se tako jedan čovek doselio iz subotičkog Donjeg Tavankuta, a jedna Vijetnamka je napustila i svoju državu, pa i Beograd da bi s voljenim bila baš u ovom bačkom selu.

Sad, kad se sve sa terena slegne – izgovorene reči i stečeni utisci – Tomislavci, ili kako god ovo mesto iz nostalgije zvali, mogu da ponude i atar i industriju, i kulturu i sport, i obrise prošlosti i energiju budućnosti, pomalo lokalpatriotizma i mnogo više gostoprimstva.

Related articles

photo: Vecteezy

Međunarodni konkurs za Eko naselje u Petrovaradinu

Arhitekte iz Srbije i regiona pozivaju se da do 18. jula osmisle idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje naselja u specifičnom ambijentu novosadskog predgrađa. Data Investment, u saradnji sa kompanijama Xella Srbija, Energy Net, Home Concept, Aling-Conel i Oblo Living raspisuje međunarodni, otvoreni, anketni, jednostepeni i anonimni konkurs za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje ekološkog naselja u Petrovaradinu. Konkurs organizuje i sprovodi portal Gradnja.rs. […]

VLASINSKIM JEZEROM PLUTAJU OSTRVA: Da li biste se usudili na nesvakidašnju plovidbu?

Vlasinsko jezero, pravi neotkriveni dragulj po kojem plutaju tresetna ostrva, odlično je mesto za miran odmor daleko od gradske vreve. Akumulaciono jezero na jugoistoku Srbije predstavlja izuzetnu atrakciju zahvaljujući ovim plutajućim ostrvima, koja su nastala kao posledica dizanja vodostaja i višegodišnjeg raspadanja mahovina tresetnica. Polovinom 20. veka, kada je jezero punjeno, određen broj ostrva se […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *