IZVOZ HLEBNOG ŽITA KONAČNO RASTE Srpska pšenica na svetsku pijacu dobro plovi preko Konstance, SMANjUJU SE DOMAĆE ZALIHE

Velike količine pšenice koje imamo konačno bi mogle da budu manje, pošto je dobro krenuo izvoz preko luke Konstance, gde je u februaru prodato oko 103.000 tone hlebnog zrna.

Cenu može da pogura manjak žita u svetu

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin ocenio je za „Dnevnik” da je za naše poljoprivrednike važno što je konačno krenuo izvoz pšenice preko luke Konstance, koja je pre dve-tri godine bila naše glavno tržište za pšenicu.

To uliva nadu, naveo je, da se nećemo pred početka žetve suočiti sa preterano velikim zalihama žita, kao što je to bilo prošle i pretprošle godine. – Ono što nije dobro jeste da je cena pšenice niska zbog rusko-ukrajinskog sukoba, dva velika proizvođača pšenice na svetskom tržištu koji se bukvalno utrkuju ko će biti konkurtniji u cenovnom smislu.

Neki rast cene pšenice, po Galetinu, mogao bi se desiti na globalnom tržištu, gde se beleži manja proizvodnja u odnosu na potrebe za desetak miliona tona, što je minimum zaliha u proteklih deset godina i to bi moglo malo da pogura da cene pšenice budu malčice više.


Foto: Ilustracija Pixabay.com

Kada je izvoz brašna posredi, direktor Šajatović je naveo da smo ga prodali za osam meseci u ekonomskoj 2023. godini – jul-februara 116.000 tona, i da je to u odnosu na ekonomsku 2022. godinu povećanje u izvozu za 20 odsto. – Naši kupci su tradicionalno BiH, Crna Gora i Severna Makedonija, s tim što su nam se pojavili i novi kupci: Slovenija, Mađarska i Hrvatska, gde je za osam meseci prodato 2.000 tona, odnosno po 4.000 tona – naveo je Šajatović i procenio da bi do nove žetve brašna na druga tržišta mogli da prodamo ukupno oko 160.000 tona. Poslednja cena brašna tipa 500 u izvozu bila je 265 evra po toni.

S druge strane, kilogram pšenice trenutno se na Produktnoj berzi Novi Sad prodaje za 18,47 dinara bez PDV-a. Na stranim tržištima, u zavisnosti od fjučersa i berzi, po toni je oko 200 dolara.

 

Dnevnik.rs

Related articles

PRVO DIGITALNO SELO U SRBIJI: Useljenje u novu zgradu Biosens u Novom Sadu do kraja godine

“BioSens”, istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, osnovan je pre sedam godina u Novom Sadu i pionir je digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji. Ovaj Institut teži da srpskom, kao i svetskom poljoprivrednom sektoru pruži digitalna rešenja kako bi se uz manje investicija ostvarili veći prinosi. “Biosens” je pokrenuo projekat Digitalno selo, prvo takvo u našoj […]

BICIKLOM KROZ VOJVODINU: Turija (2) Drapšinov tenk iz centra sklonjen 1999. „da selo ne bi postalo meta”

Nastavljamo vožnju kroz centar Turije i stižemo do spomenika narodnom heroju Petru Drapšinu (1914-1945) koji se nalazi na uglu ulica Svetog Save i Dositeja Obradovića, ispred osnovne škole koja nosi njegovo ime. Rad je vajara Slobodana Bodnarova i podignut je 1978. Spomenik Petru Drapšinu i spomen ploče meštana Turije stradalih u Drugom svetskom ratu postavljene […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *