Velike količine pšenice koje imamo konačno bi mogle da budu manje, pošto je dobro krenuo izvoz preko luke Konstance, gde je u februaru prodato oko 103.000 tone hlebnog zrna.
Ako ova inotrgovina bude nastavljena i narednih meseci, procenjuje se da bi do nove žetve mogli da prodamo oko milion tona i da nam ostane bar još toliko viška.
– Do žetve, bez novog roda, ostaće nam sigurno još milion tona, što su velike količine , pa je dobro što je izvoz u većem obimu krenuo i što raste. U oktobru 2023. prodato je svega 1.000 tona žita, a u januaru ove godine oko 52.000 tona, dok je u februaru taj izvoz udvostručen – izjavio je za „Dnevnik” direktor Udruženja mlinske, pekarske i testeničarske proizvodnje Srbije „Žitounija” Zdravka Šajatovića.
Većem izvozu, rekao je, doprinela je cena prevoza, niže izvozne tarife po toni, jer sada prevoz baržama košta 16 evra po toni, a bio je 40 evra.
Žita smo, sa prelaznim zalihama i novim rodom u žetvi 2023. godine, imali preko četiri miliona tona, a za domaće potrebe nam treba od 1,5 do 1,6 miliona tona, što znači da imamo velike količine pšenice za strano tržište (direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović)
Ukupan izvoz pšenice u ovoj ekonomskoj godini od jula 2023. godine do februara ove bio je oko 236.000 tona – predočio je Šajatović. – Žita smo, sa prelaznim zalihama i novim rodom u žetvi 2023. Godine, imali preko četiri miliona tona, a za domaće potrebe nam treba od 1,5 do 1,6 miliona tona, što znači da imamo velike količine pšenice za strano tržište. Dobro je što je konačno počeo prevoz našeg žita preko crnomorske rute i što nam je i dalje dobar kupac Italija, jer smo tamo izvezli 200.000 tona pšenice. Sada očekujemo da trgovanje preko luke Konstnace pretekne izvoz našeg žita za Italiju. Tona pšenice utovarena na barže prodaje se, trenutno, za oko 180 evra.
Cenu može da pogura manjak žita u svetu
Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin ocenio je za „Dnevnik” da je za naše poljoprivrednike važno što je konačno krenuo izvoz pšenice preko luke Konstance, koja je pre dve-tri godine bila naše glavno tržište za pšenicu.
To uliva nadu, naveo je, da se nećemo pred početka žetve suočiti sa preterano velikim zalihama žita, kao što je to bilo prošle i pretprošle godine. – Ono što nije dobro jeste da je cena pšenice niska zbog rusko-ukrajinskog sukoba, dva velika proizvođača pšenice na svetskom tržištu koji se bukvalno utrkuju ko će biti konkurtniji u cenovnom smislu.
Neki rast cene pšenice, po Galetinu, mogao bi se desiti na globalnom tržištu, gde se beleži manja proizvodnja u odnosu na potrebe za desetak miliona tona, što je minimum zaliha u proteklih deset godina i to bi moglo malo da pogura da cene pšenice budu malčice više.
Kada je izvoz brašna posredi, direktor Šajatović je naveo da smo ga prodali za osam meseci u ekonomskoj 2023. godini – jul-februara 116.000 tona, i da je to u odnosu na ekonomsku 2022. godinu povećanje u izvozu za 20 odsto. – Naši kupci su tradicionalno BiH, Crna Gora i Severna Makedonija, s tim što su nam se pojavili i novi kupci: Slovenija, Mađarska i Hrvatska, gde je za osam meseci prodato 2.000 tona, odnosno po 4.000 tona – naveo je Šajatović i procenio da bi do nove žetve brašna na druga tržišta mogli da prodamo ukupno oko 160.000 tona. Poslednja cena brašna tipa 500 u izvozu bila je 265 evra po toni.
S druge strane, kilogram pšenice trenutno se na Produktnoj berzi Novi Sad prodaje za 18,47 dinara bez PDV-a. Na stranim tržištima, u zavisnosti od fjučersa i berzi, po toni je oko 200 dolara.
