Nova pravila japanske Vlade doneta su s ciljem ograničavanja trenda davanja takozvanih “kirakira” imena deci, koja su postala sve popularnija poslednjih decenija.
Ovi neobični nazivi, često sastavljeni od fonetski izmišljenih reči kao što su „Pikaču“, „Najk“ ili „Puding“, sada više neće moći da budu registrovani ukoliko ne ispunjavaju stroge kriterijume izgovora i usklađenosti sa tradicionalnim japanskim pismom.
Ograničenja u skladu sa tradicionalnim pismom
Japansko pismo se sastoji od tri vrste znakova: kanđi, koji su karakteri preuzeti iz kineskog pisma i imaju višestruka čitanja, zatim hiragana i katakana — dva slogovna pisma koja služe za fonetsko zapisivanje reči i stranih imena. Nova pravila zahtevaju da imena budu jasno izgovorljiva i da fonetski odgovaraju standardnom čitanju kanđi znakova. Takođe, lokalne vlasti sada imaju ovlašćenje da odbiju imena ukoliko njihov fonetski izgovor ne prati ustaljene norme.
Izmene su stupile na snagu ovog ponedeljka, a već izazivaju brojne reakcije. Kirakira (što na japanskom znači “sjajno” ili “šljasteće”) imena bila su popularan način izražavanja kreativnosti i ličnog identiteta roditelja još od 1980-ih godina, ali su istovremeno pravila postala potrebna zbog praktičnih problema u svakodnevnom životu.
Društvene tenzije
Jedan od ključnih razloga za uvođenje novih pravila su poteškoće u pravilnom izgovoru i registraciji takvih imena, što otežava rad u školama, zdravstvenim ustanovama i državnoj administraciji. Mnogi roditelji su sada primorani da uz prijavu imena dostave i fonetski zapis, a ako ime odstupa od uobičajenih obrazaca, nadležni organi mogu tražiti dodatnu dokumentaciju ili zahtevati promenu imena.
Odluka je izazvala podeljene stavove u japanskom društvu. Dok jedni smatraju da je sloboda izbora imena fundamentalno pravo svakog roditelja, drugi ističu da neobična imena mogu biti razlog za vršnjačko ismevanje dece, ali i da stvaraju probleme u formalnim institucijama.
Japan nije jedina zemlja sa takvim pravilima
Slični zakonski okviri postoje i u drugim državama. Na primer, u Nemačkoj se odbacuju imena koja bi mogla negativno uticati na dobrobit deteta, dok Novi Zeland zabranjuje upotrebu imena koja sadrže titule kao što su „Kralj“ ili „Princ“.
Ova nova regulativa u Japanu jasno pokazuje kako savremena društva balansiraju između tradicionalnih vrednosti, administrativne efikasnosti i lične slobode. S obzirom na to da će od sada biti strože kontrolisano kako će se deca zvati, ostaje da se vidi kako će se ovaj trend odraziti na buduće generacije.
