Pre samo devet godina, ideja o „bejbi lubenicama“ zvučala je kao eksperiment za porodicu Nedeljkov iz Kaća. Danas je „Slatka mala iz Kaća“ traženi proizvod, a iza nje stoji priča o hrabrosti, ljubavi i izlasku iz zone komfora
Vedrana Nedeljkov, agronom iz Kaća, ističe za Dnevnik da su prve godine posejali stidljivih 1.000 semenki.
-Danas smo na 150.000. Ali ni to nije dovoljno, potražnja je veća nego što možemo da proizvedemo- priča Vedrana, jedna od kreatorki ovog jedinstvenog brenda.
Njena „Slatka mala iz Kaća“ nije samo lubenica – to je pažljivo osmišljen proizvod. Težine do dva i po kilograma, sa mikro semenkama, sočna, slatka i „skrojena“ da nema mnogo otpada.
-Kupujete ono što ćete stvarno pojesti. I ono što je najlepše – ko je proba, više se ne vraća na običnu- kaže ona.
Ali iza uspeha ne stoji samo dobar ukus, već i pametna odluka doneta na samom početku.
-Znali smo da će doći konkurencija. Zato smo odmah brendirali ‘Slatku malu iz Kaća’. To je jedina brendirana „bejbi lubenica“ na Balkanu. Danas imamo brend star sedam godina, a malo ko kod nas uopšte brendira sveže voće i povrće- ističe naša sagovornica.
Njena priča je i priča o partnerstvu – i životnom i poslovnom.
-Moj suprug Marko i ja smo partneri u svemu. Iskreno, da nije bilo njega, ne bih stigla dovde. On me je gurao da izađem iz zone komfora. A svaki taj korak to je bio rast- priznaje.
Podrška je najbitnija, pre svega u kući, a onda i od okoline, navodi dalje naša sagovornica.
-Zato je osnovana Asocijacija agropreduzetnice Srbije čiji sam ja član i pomoću koje dajemo ženama vidljivost koju zaslužuju i pokazujemo da nisu same- dodala je.
Proizvodnja je u međuvremenu prerasla porodično gazdinstvo. Danas 15 kooperanata širom Vojvodine proizvodi „Slatku malu“ na 25 hektara, od Deronja do Karavukova.
-To nam je i osiguranje. Vreme je nepredvidljivo- ako podbaci parcela u Odžaku, neće oan u Kaću. Moramo da razmišljamo unapred- objašnjava ona.
Kako podvlači naša sagovornica, prošle godine proizveli su 650 tona, a ove očekuju čak 1.300. Ipak, ni to neće biti dovoljno.
-Izvozimo u Zapadnu Evropu, interesovanje je ogromno. Ali kvalitet nam je na prvom mestu, zato radimo na manjim površinama i sve držimo pod strogom kontrolom- kaže Vedrana.
Iako uspeh deluje kao bajka, realnost je mnogo surovija.
-Nigde na svetu ne može da se živi a da se ne radi- i to mnogo. Poljoprivreda danas nije ono što je bila. Ne možemo više da radimo kao naši očevi, dede. Nije isto kao pre 100 godina, a ni kao pre 15. Danas moraš da budeš profesionalac, da učiš, da se menjaš, da pratiš tržište- poručuje ona.
Digitalizacija je postala njihov saveznik – od društvenih mreža do navigacije u polju.
-Svi su onlajn. Ako niste tamo – kao da ne postojite. A i u proizvodnji nam tehnologija mnogo pomaže. To je budućnost. Poručili smo mašine koje će brisati lubenice, istresati iz boksa, koje će nam pomoći i ubrzati učinkovitost- ističe Vedrana i dodaje:
-Teško je naći radnike, a još teže ih platiti koliko zaslužuju. Ovo je težak, iscrpljujući posao – i mora da se plati pošteno- iskrena je Vedrana.
Uprkos svemu, ne odustaju. Pored lubenica, proizvode i batat i bundevu, stalno tražeći nove prilike.
