U sezoni koja je tek počela, voćari širom Srbije suočavaju se sa dramatičnim gubicima i poražavajućim prinosima, što preti da voće učini luksuznom robom dostupnom samo malom broju potrošača.
Sve ukazuje na to da nas čeka jedna od najtežih sezona u voćarstvu u poslednje tri decenije, upozoravaju stručnjaci i proizvođači. Cena trešanja koja se trenutno kreće između 800 i 1.200 dinara po kilogramu samo je najava onoga što nas očekuje i nije rezultat špekulacija proizvođača, već posledica katastrofalnih vremenskih nepogoda koje su gotovo prepolovile ovogodišnji rod.
Prema rečima profesora Zorana Keserovića, stručnjaka u oblasti voćarstva i profesora u penziji sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, mraz koji je pogodio Srbiju tokom marta i početkom aprila naneo je ogromne štete.
– Uništeno je više od 100.000 tona voća, a najviše su stradale kajsije, rane sorte trešanja poput “kordije”, kao i višnja i jabuka. Posebno zabrinjava što je mraz zahvatio i oblačinsku višnju, sortu koja važi za otpornu, ali se zbog toplog vremena uoči hladnog talasa ranije razvila i tako postala ranjiva – rekao je Keserović.
MALINARI U OZBILJNOM PROBLEMU
Jedna od kultura koja je posebno pogođena ovom klimatskom katastrofom jeste malina, proizvod koji je već godinama jedan od glavnih izvoznih aduta Srbije.
Proizvođači iz zapadne Srbije, gde se nalazi srce domaće proizvodnje maline, poručuju da će rod biti manji između 30 i 50 odsto. Najveći problem, kako ističu, nije čak ni cena, već to da je pitanje da li će maline uopšte biti u dovoljnim količinama.
U tom kontekstu govorio je i ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, koji je nedavno boravio u opštini Kosjerić, jednoj od retkih gde mraz nije napravio ozbiljnu štetu.
– Zbog slabe ponude, očekuje se rast cene, ali to ne znači da će svi proizvođači imati koristi. Oni čiji je rod uništen teško da će pokriti troškove, bez obzira na višu cenu. Malina jeste berzanska roba, ali nije zaštićena od klimatskih udara, rekao je Glamočić.
Ministar je naglasio da domaći proizvođači moraju ozbiljno da se pozabave modernizacijom: od protivgradnih mreža, preko uvođenja novih sorti, do ulaganja u osiguranje useva. On je ocenio da bez toga srpsko voćarstvo neće moći da se izbori sa klimatskim promenama koje postaju sve učestalije i brutalnije.
VOĆARSTVO NA KLIMATSKOJ KLACKALICI
Prema zvaničnim podacima, prosečna godišnja proizvodnja voća u Srbiji između 2000. i 2023. godine iznosila je 1,466 miliona tona. Prošle godine rod je bio 1,25 miliona, dok se ove godine očekuje najviše 1,15 miliona tona. Dakle, pad se nastavlja, a cene rastu.
– Sezona je počela bez formirane otkupne cene, što dodatno unosi nesigurnost među proizvođače. Prošle godine se malina otkupljivala po ceni od 190 do 200 dinara po kilogramu, dok se ove godine očekuje i veći iznos, ali će i rod biti znatno slabiji – kažu proizvođači iz Arilja i Ivanjice.
Posebno zabrinjava mraz iz maja meseca, koji je, prema rečima proizvođača, doveo do izmrzavanja rodnih grančica u samoj vegetaciji, čime je značajno smanjen potencijalni prinos. U tim uslovima, kažu, „više nije važno po kojoj će ceni prodati voće, nego da li će ga uopšte imati“.
NEIZVESNA JESEN ZA POTROŠAČE
Uprkos svemu, ono što još uvek donosi tračak nade jeste činjenica da nema velikih zaliha maline iz prethodnih sezona, što bi moglo donekle stabilizovati tržište. Ipak, potrošači moraju biti spremni da će cene voća ove godine biti rekordno visoke, dok će ponuda biti ograničena.
Kako stvari stoje, jeftino voće će uskoro postati luksuz, a pristup svežem, zdravom i domaćem proizvodu privilegija – ne pravo.
– Ako se ovakve sezone ponove, pitanje je koliko će mali proizvođači uspeti da opstanu, a tada gubimo mnogo više od voća – gubimo deo identiteta, tradicije i domaće ekonomije – upozoravaju iz udruženja voćara.
