U zemlji u kojoj se čaša mleka podrazumeva uz doručak, jedna rečenica izgovorena bez dokaza može imati posledice daleko veće od dnevnih naslova. Tokom proteklih meseci, tržište mleka u Srbiji našlo se pod pritiskom ne zbog realnog problema sa kvalitetom, već zbog talasa dezinformacija koje su poljuljale poverenje potrošača i ostavile proizvođače sa viškovima koje je teško plasirati.
Na sednici Odbora za poljoprivredu, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić otvoreno je govorio o tom fenomenu, upozoravajući da neodgovorno informisanje o bezbednosti hrane ima direktnu ekonomsku cenu. I ta cena, kako je rekao, ne plaća se u teoriji, već u smanjenoj potrošnji i gubicima na tržištu.
Brojke koje se prećutkuju i narativi koji se šire
Jedna od centralnih tačaka rasprave bila je trgovina mlekom i mlečnim proizvodima. U javnosti su se pojavili podaci da je u Srbiju tokom godine uvezeno 33.000 tona mleka i prerađevina, što je dodatno podgrejalo sumnje u domaću proizvodnju. Ministar je te tvrdnje ocenio kao selektivno iznošenje informacija.
„Tačno je da je uvoz iznosio oko 37.000 tona, ali se prećutkuje činjenica da je izvezeno čak 48.000 tona“, rekao je Glamočić, naglašavajući da se izostavljanjem ključnih podataka stvara iskrivljena slika o stanju sektora. Takav narativ, upozorio je, direktno utiče na ponašanje potrošača, koji u nedostatku jasnih i pouzdanih informacija često biraju da uopšte ne kupuju.
Upravo to se i dogodilo. Prema podacima Ministarstva, proizvodnja mleka je porasla, uvoz je smanjen za oko 30 odsto, ali je potrošnja pala za približno 20 procenata. Razlog nije bio kvalitet, već strah.
Mleko u prahu i pitanje ekonomskog smisla
Jedna od najrasprostranjenijih tvrdnji bila je da se na tržištu masovno koristi mleko u prahu kao zamena za sirovo mleko. Ministar je takve navode odbacio jednostavnim, ali snažnim argumentom – ekonomijom.
„Kome se isplati da koristi mleko u prahu koje je skuplje od sirovine, da ga dodatno suši, troši energiju, pa onda ponovo meša sa vodom? Nema nikakvog ekonomskog rezona“, rekao je Glamočić, dodajući da su čak i lični razgovori sa građanima pokazali koliko su dezinformacije uzele maha.
Inspekcijski nadzori sprovedeni tokom leta u mlekarskim pogonima koji su bili pod sumnjom nisu potvrdili dramatične tvrdnje iz javnosti. Utvrđene su tek manje tehničke nepravilnosti, ali ništa što bi opravdalo priče o masovnoj neispravnosti mleka.
Kada pogrešna analiza postane javna presuda
Ministar se osvrnuo i na ranije slučajeve u kojima su rezultati pojedinih laboratorija pogrešno interpretirani ili nekritički prenošeni. Kao ilustraciju naveo je primer analiza meda koje su u jednom trenutku uznemirile tržište, da bi naknadna superanaliza u renomiranoj evropskoj laboratoriji pokazala da falsifikata nije bilo.
Sličan obrazac, rekao je, ponovio se i sa mlekom. Tvrdnje da je „90 odsto mleka u Srbiji neispravno“ potekle su iz pogrešnog tumačenja analiza institucije koja nije ovlašćena za kontrolu kvaliteta mleka, ali su uprkos tome izazvale snažan efekat u javnosti.
„Ovo je imalo direktan negativan uticaj na tržište“, rekao je ministar, naglašavajući da kritika jeste legitimna, ali samo ako je utemeljena na činjenicama.
Stroža pravila i jasnije etikete kao odgovor
Kako bi se poverenje vratilo, Ministarstvo je već povuklo niz poteza. Početkom jula započeto je podnošenje zahteva za premije za mleko za drugi kvartal, čime je obezbeđen kontinuitet podrške proizvođačima u periodu povećanih troškova.
Poseban akcenat stavljen je na jasno deklarisanje proizvoda koji sadrže palmino ili druga biljna ulja i masti. Prema rečima ministra, ova mera je već dala rezultate, a od 1. januara naredne godine takvi proizvodi moraće da imaju posebno, originalno pakovanje kako bi potrošači bez dileme znali šta kupuju.
Istovremeno, Glamočić je najavio da će Ministarstvo podnositi krivične prijave protiv onih koji bez dokaza iznose tvrdnje koje mogu da ugroze tržište i obmanu građane.
Na kraju, poruka je bila jasna i nenametljiva: u vremenu kada se informacije šire brže od proverljivih činjenica, odgovornost reči postaje jednako važna kao i bezbednost hrane. A cena neodgovornosti, pokazalo se, često je veća nego što se na prvi pogled čini.
