Prva reakcija: manje korišćenje automobila
Mogućnost naglog rasta cena goriva u Srbiji budi zabrinutost među vlasnicima automobila, ali i trgovcima polovnim vozilima. Istraživanje sajta Polovni automobili, u kojem je učestvovalo više od 8.000 korisnika i oko stotinu profesionalnih trgovaca, pokazalo je da bi prva reakcija vozača bila smanjenje korišćenja vozila. Oko 40 odsto ispitanih navelo je da bi u slučaju većeg poskupljenja goriva prešli na štedljiviju vožnju, dok bi trećina razmislila o kupovini ekonomičnijeg automobila ili prelasku na alternativni prevoz poput bicikla, trotineta ili javnog prevoza.
Rezultati otkrivaju da, iako tržište polovnjaka u Srbiji pokazuje dugogodišnju otpornost, navike vozača mogu promeniti ritam prodaje, a samim tim i dinamiku cena. Iako je prosečna cena polovnih automobila u Srbiji u septembru porasla za oko tri odsto u odnosu na prošlu godinu, veliki deo kupaca ne očekuje da bi eventualni rast cene goriva odmah doveo do poskupljenja polovnjaka – tako je mišljenje 56 odsto ispitanih, dok je 20 odsto neodlučno.
Kakvu ulogu igra država
Vozači su saglasni u vezi sa merama koje bi država mogla da preduzme. Više od 78 odsto ispitanika smatra da bi smanjenje akciza na gorivo bila najefikasnija mera za ublažavanje rasta troškova, dok oko 11 odsto smatra da bi država trebalo da poveća subvencije za električna vozila ili vrati podsticaje za hibridne automobile. Ova statistika pokazuje da građani ne traže drastične promene, već pragmatične mere koje bi direktno uticale na njihov dnevni budžet i potrošnju goriva.
Uticaj na tržište polovnih automobila
Profesionalni trgovci polovnih vozila ističu da bi rast cena goriva najverovatnije doveo do smanjenja prodaje. Čak 65 odsto ispitanika smatra da bi povećani troškovi goriva uticali na odluku kupaca, dok 30 odsto očekuje stabilnost tržišta, a svega pet odsto vidi mogućnost rasta. Većina kupaca bi birala automobile sa manjom potrošnjom goriva, a četvrtina bi se odlučila za jeftinija vozila, bez obzira na tip pogona.
U slučaju naglog poskupljenja, 30 odsto kupaca izabrali bi ekonomičniji benzinski automobil, 23 odsto dizel, dok bi 18 odsto prešlo na hibrid, a svega sedam odsto na električni automobil. Ovi podaci potvrđuju da električna vozila i dalje ostaju marginalna u Srbiji, iako subvencije i dalje mogu uticati na sporiji rast njihove popularnosti.
Poruka za vozače i tržište
Istraživanje jasno pokazuje da je ponašanje vozača fleksibilno i prilagodljivo, ali da poskupljenje goriva može imati dugoročne efekte na dinamiku tržišta polovnih vozila. Vozači koji planiraju kupovinu sada razmišljaju o štedljivijim opcijama, dok trgovci prate kako se promena potrošačkih navika odražava na prodaju.
Sve u svemu, potencijalno poskupljenje goriva ne bi samo uticalo na troškove vožnje, već i na strateške odluke o kupovini automobila, izbor ekonomičnijeg vozila i način korišćenja transporta. Jasno je da, iako tržište polovnjaka u Srbiji pokazuje otpornost, ono je istovremeno vrlo osetljivo na promene u troškovima energenata.
