Šoljica kafe za mnoge predstavlja neizostavan početak dana, ali bi naredni meseci mogli da donesu novi rast cena ovog omiljenog napitka. Na svetskom tržištu već su zabeležene rekordne vrednosti sirove kafe, a glavni razlog nisu veća potražnja ili troškovi transporta, već sve izraženiji uticaj ekstremnih vremenskih prilika u zemljama koje predvode svetsku proizvodnju.
Suša, visoke temperature i nepovoljni klimatski uslovi izazvali su zabrinutost među proizvođačima i trgovcima, zbog čega su berze reagovale gotovo trenutno. Iako potrošači u Srbiji za sada ne osećaju posledice na policama prodavnica, analitičari upozoravaju da bi se globalna kretanja, ukoliko se nastave, mogla odraziti i na domaće tržište.
Klima ugrožava rod i podiže cene
Najveća neizvesnost trenutno vlada u Brazilu i Vijetnamu, državama koje imaju ključnu ulogu u snabdevanju svetskog tržišta kafom. Dugotrajna suša i neuobičajeno visoke temperature negativno utiču na razvoj biljaka, zbog čega se očekuje slabiji rod u narednoj sezoni.
Berzanski analitičar Branislav Jorgić objašnjava da tržište veoma brzo reaguje na procene buduće proizvodnje. Prema njegovim rečima, očekivanja o manjem prinosu bila su dovoljna da cena sirove kafe dostigne rekordne nivoe, iako berba još nije završena.
Poseban pritisak trpi tržište arabike, sorte koja se smatra kvalitetnijom i koja se najvećim delom proizvodi u Brazilu. Istovremeno, Vijetnam je vodeći proizvođač robuste, koja je cenovno pristupačnija i često se koristi u industrijskim mešavinama. Kada su ugrožene obe vrste, posledice se osećaju širom sveta, bez obzira na to gde se kafa prodaje.
Da li će poskupljenje stići i u Srbiju
Iako su cene na svetskim berzama porasle, domaći potrošači ne bi trebalo da očekuju trenutno povećanje cena u prodavnicama. Uvoznici i distributeri kafu uglavnom nabavljaju kroz unapred ugovorene isporuke, pa promene na međunarodnom tržištu ne stižu odmah do krajnjih kupaca.
To znači da se efekti sadašnjih berzanskih kretanja mogu pojaviti tek nakon isteka postojećih ugovora. Ukoliko se vremenske prilike u najvećim proizvođačkim zemljama stabilizuju, deo pritiska na cene mogao bi da oslabi pre nego što se odrazi na maloprodaju.
S druge strane, nastavak suše ili dodatno pogoršanje klimatskih uslova povećalo bi verovatnoću da novi troškovi stignu i do potrošača u Srbiji. Trgovci u takvim okolnostima teško mogu dugoročno da apsorbuju rast nabavne cene, pa se poskupljenja najčešće postepeno prenose na tržište.
Omiljeni napitak ostaje deo svakodnevice
Statistički podaci pokazuju da prosečan stanovnik Srbije godišnje popije oko četiri kilograma kafe, odnosno približno 600 šoljica. To potvrđuje da kafa i dalje zauzima posebno mesto u svakodnevnim navikama, uprkos višestrukim poskupljenjima tokom prethodnih godina.
Navike potrošača menjale su se kroz vreme, ali je ritual ispijanja jutarnje ili popodnevne kafe ostao gotovo nepromenjen. Za mnoge ona predstavlja trenutak predaha, razgovora ili početak radnog dana, zbog čega potražnja ostaje stabilna čak i kada cena raste.
Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da će potrošači pre prilagoditi druge troškove nego potpuno odustati od omiljenog napitka. Ipak, ukoliko se klimatski izazovi nastave i proizvodnja nastavi da opada, kafa bi mogla da postane znatno skuplja nego što su kupci navikli, potvrđujući koliko su globalne vremenske promene postale važan faktor u formiranju cena hrane i pića širom sveta.
