Svake zime ista scena: deca širom sveta zaspu uverenja da će ih do jutra posetiti Deda Mraz. Roditelji klimaju glavom, filmovi i reklame održavaju čudo, a pitanje kako je moguće obići milione domova u jednoj noći ostaje u domenu bajke. Ipak, jedan nemački fizičar odlučio je da tu bajku shvati ozbiljno i proveri je najstrožim mogućim alatom — naukom.
Profesor fizike iz Dortmunda, Metin Tolan, pokušao je da odgovori na pitanje koje decenijama intrigira i decu i odrasle: da li je Deda Mraz fizički moguć. Njegov odgovor je istovremeno hladno racionalan i iznenađujuće poetičan.
Brojevi koji ruše klasičnu fiziku
Ako se držimo klasičnih zakona fizike, Deda Mraz nema nikakve šanse. Prema Tolanovim proračunima, da bi tokom jedne noći obišao oko 234 miliona domaćinstava, morao bi da obavi više od 2.700 poseta u sekundi. Čak i uz mali trik — let u suprotnom smeru od Zemljine rotacije — dobio bi „luksuz“ od 32 sata, ali i dalje bi morao da se pojavljuje u oko 2.000 domova svake sekunde.
Takav tempo podrazumeva i zapanjujuću razdaljinu. Ukupna ruta iznosila bi približno 82 miliona kilometara, dok bi sanke, pod pretpostavkom da svako dete dobije tek kilogram poklona, težile preko 200.000 tona. „To više nije praznična logistika, već kosmička operacija“, primećuje Tolan u svojoj knjizi Tiha noć, sveta noć.
Energija koja prevazilazi planetu
Problem se tu ne završava. Da bi sanke ubrzao do potrebne brzine, Deda Mraz bi, prema izračunima, morao da potroši šest puta više energije nego što se u Nemačkoj potroši za celu godinu. Takva energija bi imala razorne posledice.
„U tim uslovima, irvasi bi isparili jedan za drugim, a za njima i Deda Mraz i sanke, u deliću sekunde“, objašnjava Tolan. Drugim rečima, klasična fizika ne samo da ne pomaže Deda Mrazu — ona ga potpuno eliminiše.
Spas u svetu kvantne mehanike
Ali nauka ima još jedan nivo. Tolan se tada okreće kvantnoj fizici, grani nauke koja se bavi ponašanjem materije na najsitnijim razmerama, gde intuicija prestaje da važi. U tom svetu, čestice mogu istovremeno biti i talasi, a vreme i energija podležu principu neodređenosti.
„Za Deda Mraza to znači da ne može biti klasično telo koje se kreće kroz prostor“, kaže Tolan. Umesto toga, on mora postati talas materije, prisutan svuda istovremeno. Taj talas ne opisuje jednu poziciju, već čitav skup mogućih stanja u kojima se Deda Mraz može nalaziti u isto vreme.
U toj interpretaciji, ne postoji jedan Deda Mraz, već Deda Mrazov talas, rasprostranjen po planeti, čija se pojedinačna stanja „realizuju“ u trenutku isporuke poklona u konkretnoj kući.
Zašto ga niko nikada ne vidi
Kvantna teorija donosi još jedan ključni detalj. Sam čin posmatranja izaziva kolaps talasa u jedno stanje. To ima dalekosežne posledice po božićni mit.
„Ako bi neko video Deda Mraza, njegov talas bi se momentalno urušio na toj lokaciji, čime bi čitav mehanizam prestao da funkcioniše“, navodi Tolan. Drugim rečima, čin gledanja bi okončao postojanje Deda Mraza kakvog poznajemo.
U tom svetlu, priče o tome da ga niko nikada nije video dobijaju neočekivanu naučnu potvrdu.
Na kraju, Tolanova analiza ne ruši prazničnu čaroliju, već joj daje novi sloj. Umesto pukog mita, Deda Mraz postaje metafora sveta u kome nauka i mašta nisu suprotstavljene, već se dodiruju. Ako već ne može da postoji po pravilima klasične fizike, možda je i logično da preživi tamo gde je sve moguće — u nepredvidivom, čudesnom prostoru kvantne stvarnosti.
